Januarska gasna kriza pokazala je da svi u regionu treba da budemo oslonjeni jedni na druge i poštujemo preporuke EU, a to kad je riječ o BiH ne isključuje ni pravac snabdijevanja gasom iz Mađarske, a ni pravac iz Srbije, kaže Dušan Bajatović, direktor “Srbijagasa” iz Novog Sada.

Bajatović ističe da će prolaskom gasovoda “Južni tok” Srbija postati glavni regionalni igrač, te da će mogućnost povezivanja ponuditi svim zemljama u okruženju.

Najavio je da bi se već početkom naredne godine “Srbijagas” mogao angažovati na projektu gasovoda “Sava” kroz RS, očekujući da će preuzeti većinski udio u firmi “Slavija internacional”, a samim tim i upravljanje već dodijeljenom koncesijom.

U kojoj mjeri će Srbija učestvovati u projektu gasovoda “Sava” u RS?

BAJATOVIĆ: Prolaskom “Južnog toka” kroz Srbiju otvaraju se potpuno nove komercijalne mogućnost koje “Srbijagas” želi da iskoristi kako bi postao regionalni igrač u oblasti transporta, trgovine, distribucije i skladištenja gasa. Količina gasa koja će prolaziti “Južnim tokom” kroz Srbiju će se kretati između 36 i 41 milijardu metara kubnih. Srbija ima sve predispozicije da bude ozbiljan tranziter i skladištar gasa, ali i da bude gasno čvorište za ovaj deo jugoistočne Evrope. Mi želimo da gradimo interkonekcije, što je uostalom i preporuka EU, prema Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i BiH uključujući oba njena entiteta. To su strateški planovi. Kad je u pitanju gasovod “Sava” naša je ideja da sa “Slavija internacionalom”, koji je vlasnik koncesije za taj projekat, iznađemo zajedničko rešenje da većinski udeo u toj firmi, a samim tim i upravljanje koncesijom, preuzme “Srbijagas”. To bismo učinili sami ili eventualno sa strateškim partnerom s ciljem da u što skorijem vremenu i pod što povoljnim uslovima obezbedimo finansijska sredstva. U ovom trenutku neću reći više detalja, ali mogu da vam kažem da smo vrlo spremni da već početkom naredne godine uđemo ozbiljno u taj projekat.

Federacija BiH zagovara povezivanje sa gasovodom “Nabucco”. Da li se gasovodni projekti u BiH prepliću i kako komentarišete tvrdnje da je “Sava” komercijalno neisplativa?

BAJATOVIĆ: Mi nemamo ništa protiv toga da se BiH nasloni i na taj gasovod. U krajnjoj liniji to je poštovanje preporuke EU da imate više ulaza, jer će time vaša zemlja biti energetski bezbednija. Priča o tome koliko je šta komercijalno uglavnom će zavisiti od onih koji su u stanju da obezbede gas.

Nakon objave da “Srbijagas” preuzima “Gas promet” iz Pala u BiH je bilo komentara da je riječ o upadu u gasovodni sistem BiH i energetskom oslanjanju na Srbiju. Kako to komentarišete?

BAJATOVIĆ: Ne znam šta bi značilo naslanjanje na Srbiju. Mi treba da vodimo računa kako ćemo pod najpovoljnijim okolnostima da snabdevamo ovo tržište gasom, da taj gas bude što dostupniji, sa što manje energetskog rizika i što jefitniji, da se poveća konkurencija i smanji zavisnost. To je cela priča. Istu vrstu saradnje koju sam ponudio RS, ponudio sam predstavnicima “BH gasa”, odnosno FBiH. Ja tu ne vidim nikakvu razliku.

U BiH imamo i složenu političku situaciju. Vi ste sa “BH gasom” dogovorili da ćete raditi na ekonomskoj osnovi. Ipak, od politike se ne može pobjeći. Da li s tog aspekta može biti problema?

BAJATOVIĆ: Ako razgovaramo o ekonomskoj osnovi, onda je pitanje kako ćemo sa što manje ulaganja sutra ostarivati što veći profit, prodati što više robe i usluga i imati što bolji status naših kompanija. Isto tako, tačno je da kuda teče gas, tuda teče deo političke moći. U ovom momentu mislim da ipak treba da se priklonimo ekonomskim kategorijama iz prostog razloga što mi nismo vlasnici gasnih resursa. Mi gas samo kupujemo i eventualno samo vlasnici cevi kroz koje se taj gas transportuje. Januarska kriza je pokazala da treba da svi u regionu budemo oslonjeni jedni na druge i poštujemo preporuke EU, a to ne isključuje ni pravac snabdevanja iz Mađarske, a ni pravac iz Srbije kad je u pitanju BiH. Mislim da to na taj način treba posmatrati. Ako u svemu tome ima politike, onda ja nisam odgovarajući sagovornik. O svemu drugom bi trebalo da pitamo one koji prave strategiju rada vlada.

Govorili ste o optimizaciji gasovoda za potrebe BiH. Da li će to iziskivati nova ulaganja?

BAJATOVIĆ: Ne. Optimizacija znači da ćemo postojeće tehničke kapacitete gasovoda koji dolaze do grada Sarajeva i okoline pokušati da optimizujemo. Kolege iz “BH gasa” su postavile pitanje da li će biti moguća izgradnja gasne elektrane u Zenici. Trenutni tehnički kapaciteti gasovoda koji prolazi kroz Srbiju, ukoliko taj ugovor bude izvestan, omogućavaju da mi garantujemo dotok gasa za potrebe takve gasne elektrane. Odnosno, rezerve u tehničkom smislu, odnosno u smislu transportnih kapaciteta koji postoje u sistemu “Srbijagasa”, dovoljne su da do 2015. godine zadovolje potrebe kompletnog tržišta BiH.