BANJALUKA – Nekvalitetni krediti (NPL) u Republici Srpskoj, zaključno sa 30. junom ove godine, iznosili su 510,9 miliona maraka i manji su za pet odsto ili 28,4 miliona maraka u odnosu na stanje sa krajem prošle godine.

Pokazuju to podaci iz izvještaja o stanju bankarskog sektora u RS za prvu polovinu ove godine koji je objavila Agencija za bankarstvo RS, a u kojem je još navedeno da je bankarski sektor u RS u cjelini stabilan i adekvatno kapitalizovan, te da su likvidnost i profitabilnost na zadovoljavajućem nivou.

Prema tim pokazateljima, nekvalitetni krediti pravnih lica iznose 331,5 miliona maraka, sa stopom pada od osam procenaa u odnosu na kraj prethodne godine,  dok kod fizičkih lica nekvalitetni krediti iznose 179,3 miliona maraka, sa smanjenjem po stopi od jedan odsto.

“Učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima iznosi 10,19 odsto и bilježi trend smanjenja za 0,88 odsto u odnosu na kraj 2017. godinu”, stoji u polugodišnjem izvještaju Agencije za bankarstvo RS. Oni ističu da taj pokazatelj ukazuje na trend pada učešća nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima, uz napomenu da je i dalje prisutan znatno veči kreditni rizik, te potencijalni kreditni gubici kod kredita pravnih lica u odnosu na kreditni portfolio fizičkih lica. Kako se navodi, učešće nekvalitetnih kredita pravnih lica u ukupnim kreditima pravnih lica iznosilo je 12,4 odsto I iznosi 331,5 miliona KM dok je taj procenat na kraju prošle godine bio na nivou od 13,35 odsto, što pokazuje da imaju stopu pada od osam odsto.

Na nivo nekvalitetnih kredita pravnih lica, pojašnjavaju iz Agencije za bankarstvo RS, značajnu utiču nekvalitetni krediti plasirani u trgovinu koji iznose 123,9 miliona KM I čine 37 odsto ukupnog iznosa nekvalitetnih kredita pravnih lica I bilježe pad po stopi od 13 odsto u odnosu na kraj 2017. godine. Pored toga, na nivo problematičnih kredita utiču i nekvalitetni krediti plasirani u proizvodnju koji iznose 122,3 miliona KM ili 37 odsto nekvalitetnih kredita pravnih lica, sa stopom pada od šest odsto, dok su na kraju prošle godine iznosili 129,8 milion Km sa učešćemod 36 odsto u ukupnim nekvalitetnim kreditima pravnih lica.

“Ove dvije grane čine 74 odsto ukupnih nekvalitetnih kredita pravnih lica”, stoji u polugodišnjem izvještaju Agencije za bankarstvo RS.

Što se tiče učešća “loših” kredita stanovništva u ukupnim kreditima stanovništva, oni u prvoj polovini ove godine bilježe trend pada, pa su tako u prvom polugodištu ove godine itnosili 179,3 miliona KM ili 7,94 odsto ukupnih kredita fizičkih lica, I manji su za jedan odsto. Iz Agencije navode da je najveći iznos nekvalitetnih kredita fizičkih lica kod kredita za opštu potrošnju, koji su na kraju prvog polugodišta ove godine iznosili 128,7 miliona KM ili 72 odsto ukupnih nekvalitetnih kredita fizičkih lica, i bilježe stopu rasta od dva odsto u odnosu na kraj prošle godine.

Komentarišući ove polugodišnje podatke o nivou “loših” kredita u RS, Boško Mekinjić, direktor Komercijalne banke Banjaluka, rekao je da pored činjenice da je bankarski sektor likvidan i dobro kapitalizovan, smanjenje učešća loših kredita u ukupnim kreditima je svakako još jedan znak stabilnosti bankarskog sektora, posebno kada se uzme u obzir koliki je procenat NPL bio u posljednjih nekoliko godina.

“Ono što je svakako bitno naglasiti jeste da je ovo smanjenje rezultat kontinuirane naplate loših kredita u većini banaka, rigorioznijih zahtjeva regulatornih organa, kao i eksternih revizija i postupaka koji su provedeni u svim bankama a tiču se pregleda kvaliteta aktive (AQR), ali i povećanja ukupnog kreditnog portfolija banaka i intenzivne kreditne aktivnosti, što je svakako dodatno uticalo na smanjenje procenta rizičnih kredita u ukupnim kreditima”, kazao je Mekinjić.

Prema njegovim riječima kada govorimo o lošim kreditima i daljoj stabilnosti bankarskog sektora, bitno je istaći da je zabilježeno poboljšanje i ostalih parametara rizičnosti kreditnog portfolija, a to se prije svega odnosi na pokrivenost rizičnih kredita sa ispravkama vrijednosti, što suštinski znači da je većina banaka izvršila dovoljan nivo obezvrijeđenja rizičnih kredita, tj. njihovo pokriće sa ispravkama vrijednosti i time smanjila potencijalni negativan uticaj na ostale parametre poslovanja u budućnosti.