BRISEL – Nezaposlenost, kako se navodi u najnovijoj procjeni Evropske komisije, ostaje velika nevolja regiona, pa je tako u Srbiji i Hrvatskoj došlo do osjetnijeg porasta nezaposlenosti, s tim da je BiH rekorder sa 42,7 odsto nezaposlenih radno sposobnih građana

U Srbiji je ta stopa dostigla 20 odsto, a u Hrvatskoj 11,8 odsto radno sposobnog stanovništva, ali je nezaposlenost daleko više zabrinjavajuća, iako stagnira ili neznatno opada, u još nekim državama Zapadnog Balkana.

Makedonija je u prošloj godini imala 32,1 odsto nezaposlenih, u Albaniji je stopa nezaposlenosti bila 13,7 odsto, u Crnoj Gori 12,1 procenata, dok za Kosovo nema podataka iako se smatra da je nezaposlenost i tamo velika.

Evropska komisija je u najnovijoj procjeni utvrdila da je ekonomski oporavak na Zapadnom Balkanu u prošloj godini bio neujednačen, jer je u Srbiji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) dostigao "skromnih 1,8 odsto", a u Hrvatskoj je došlo do pada BDP od 1,2 odsto.

Dok je "Albanija prevazišla krizu bez recesije i dostigla rast bruto domaćeg proizvoda od dodatnih 5,7 odsto i u poslednjem tromjesečju 2010, a u cijeloj godini od 4,1 procenata".

Evropska komisija u ekonomskoj analizi, u koju je imala uvida agencija Beta, navodi da je do rasta ekonomije i BDP-a u regionu došlo prvenstveno zahvaljujući rastu izvoza, što je dovelo i do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita.

U Crnoj Gori je, prema procjeni EK, BDP u 2010. porastao za 1,1 odsto, u Bosni i Hercegovini 0,9 procenata, Makedoniji 0,7, a na "Kosovu pod rezolucijom 1244 SBUN" je rast bruto domaćeg proizvoda bio 4,6 odsto.

Evropska komisija procijenjuje da bi se Zapadni Balkan u idućoj godini mogao dodatno oporaviti, iako jedino za Hrvatsku i Makedoniju konkretno predviđa da će zabilježiti rast BD-a od 1,5 odsto, odnosno 2,2 procenta.

"Stanje jevnih finansija se pogoršalo u Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu, mada su sve zemlje krenule u dalju konsolidaciju budžeta", ističe se u dokumentu EK.

Rekoder po stopi inflacije je u 2010. godini bila Srbija, gdje je rast cijena dostigao 10,3 procenta, dok je u Crnoj Gori to iznosilo svega 0,5 odsto, Hrvatskoj jedan odsto, Makedoniji 1,6 odsto, BiH 2,1 procenta, Albaniji 3,6 i na Kosovu 3,5 odsto.

U analizi EK se navodi da je "do ponovnog porasta inflacije na Zapadnom Balkanu došlo zbog poskupljenja hrane i sirovina, posebno nafte" na svjetskom tržištu.

To je, pored ostalog, "u Srbiji i Albaniji dovelo do odluka centralnih banaka da u martu ove godine podignu kamatne stope".

Među zemljama potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji je i dalje u vidnom usponu najviše Turska, čiji je bruto domaći proizvod, doduše poslije pada od 4,8 odsto u 2009. godini, prošle godine zabilježio skok od 8,9 odsto.