SARAJEVO – Novo smanjenje stope obavezne rezerve komercijalnih banaka u Centralnoj banci BiH neće donijeti bitnije promjene u aktivnosti banaka, niti će imati uticaja na privredne tokove u zemlji, smatraju stručnjaci.

Upravno vijeće Centralne banke BiH (CBBiH) donijelo je odluku o smanjenju stope obavezne rezerve na kratkoročne depozite do jedne godine sa 14 na 10 odsto. Stopa obavezne rezerve na depozite oročene na period duži od jedne godine ostala je sedam odsto.

"Ovom odlukom dodatna likvidna sredstva za komercijalne banke iznose oko 300 miliona KM, što bi trebalo imati indirektni efekat na likvidnost realnog sektora", saopšteno je u utorak iz Centralne banke BiH.

Radovan Bajić, direktor NLB Razvojne banke Banjaluka i član Upravnog odbora Udruženja banaka BiH, potvrđuje da će ova sredstva povećati likvidnost banaka.

"No, ako ćemo biti iskreni banke ni do sada nisu imale problema sa likvidnošću. Odluka je za pohvalu, ali neće promijeniti sliku u bh. bankarstvu", ističe Bajić.

Napominje da će pohranjivanjem oslobođenih sredstava u inostrane banke, domaće banke moći ostvariti veće prihode nego da sredstva drže u CBBiH i plaćaju naknadu, ali da će ove efekte poništiti novi propisi entitetskih agencija za bankarstvo o klasifikaciji depozita.

"Obje agencije sredstva koje banke drže na računima drugih banaka u periodu dužem od 30 dana klasifikuju kao rizična zbog čega imamo povećane troškove jer moramo povećati rezervacije", pojašnjava Bajić.

Dodaje da smanjenje obavezne rezerve neće biti od velike koristi ni privredi s obzirom da je riječ o kratkoročnim sredstvima, a BiH nema razvijenu privredu koja ima velike potrebe za obrtnim sredstvima.

Ekonomista Izudin Kešetović takođe tvrdi da smanjenje stope obavezne rezerve neće imati efekta na privredne i monetarne tokove u zemlji.

"Ovaj mehanizam CBBiH nema uticaja na ponudu novca, jer banke ionako imaju neplasirani višak sredstava u svojoj aktivi. Ali, ne samo u monetarnom, nego i ekonomskom smislu odluka nema efekta jer neće biti povećan nivo kreditne aktivnosti niti će doći do promjena kamatnih stopa", obrazlaže Kešetović.

Smatra da bi trebalo mijenjati funkciju Centralne banke "koja je impotentna i obična štedionica", ali da bi se tome pristupilo mora postojati koordinacija mjera fiskalnog i monetarnog karaktera u funkciji ekonomskog razvoja.

"Ono što bi Centralna banka mogla raditi jeste ponuda jeftinog novca. U tom smislu, mogao bi se olabaviti valutni odbor i da Banka emituje primarni novac na bazi raspoloživih deviznih rezervi. Takođe, jedna od mogućnosti je i emisija obveznica u vezi sa javnim dugom države", ističe Kešetović i dodaje da su ozbiljne ekonomske politike neophodne s obzirom da se zemlja suočava s problemom ekonomskog rasta, a posebno nelikvidnosti u javnom i privatnom sektoru.