BEOGRAD – Profesori ekonomije iz Srbije i više zemalja svijeta analizirali su danas na simpozijumu u Beogradu izazove u globalnom finansijskom sistemu, privredni rast, kao i ponašanje centralne banke i efektivnost fiskalne politike u doba krize.
Predsjednik Fiskalnog savjeta Pavle Petrović kaže za Tanjug da je ideja da se na međunarodnom skupu, koji su organizovali SANU i Ekonomski fakultet u Beogradu, prezentuju istraživanja u oblasti finansija i ekonomije, prvenstveno naučni rezultati, a ne pitanja vezana za ekonomsku politiku.
Plan je da, navodi Petrović, skup postane tradicionalan i privuče što više mladih istraživača iz Srbije kako bi sagledali svjetska iskustva.
Petrović kaže da je analiza privrednog rasta i njegovih determinanti jedna od tema današnjeg simpozijuma iz ekonomije i finansija, te da o tome postoje različite teorije.
Naveo je da će naučnici analizirati i poteze centralne banke, naročito Evropske centralne banke u doba krize, kao i pitanje efektivnosti fiskalne politike.
Učesnici će pokušati da odgovore na pitanje da li fiskalna politika može u doba krize da pomogne, u situaciji kada posustaje snaga monetarne politike.
Petrović je ocijenio da je za privredni rast Srbije važno da se povećaju investicije, i javne, ali i ukupne privatne investicije, a da su za postavljanje temelja dugoročnog rasta važni obrazovanje i institucije, odnosno vladavina prava i odsustvo korupcije.
Petrović kaže da za sada ne vidi mogućnost izbijanja nove globalne finansijske krize.
“Možda su veće opasnosti od trgovinskog rata između SAD i Kine. Ako bi eksalirao, može da gurne svetsku privredu u recesiju. Mislim da je to glavna opasnost”, kaže Petrović.
Jedan od učenika simpozijuma, Paskal Dela Korte iz londonskog Imeprijal koledža rekao je za Tanjug da su glavni izazovi u globalnom finansijskom sistemu normalizacija monetarne politike.
Predviđa veliki broj izazova ne samo za kreatore ekonomskih politika i učesnike na tržištu, već i za stručnu javnost.
Ne isključuje mogućnost nove svjetske finansijske krize, te navodi da su se finansijske krize događale u prošlosti i da će se događati i u budućnosti.
Vjeruje da su za njeno eventualno izbijanje mnogo bolje pripremljeni i kreatori politike i regulatori nego što je to ranije bio slučaj.
“Postoji određen broj alata za suočavanje sa eventualno novom finansijskom krizom”, poručuje on.
Na simpozijumu su učestvovali domaći stručnjaci, kao i njihove kolege iz Rusije, Kanade, SAD, Austrije, Švedske, Nemačke, Velike Britanije.
(Tanjug)
