Vidi se svetlo na kraju tunela. Polako, ali sigurno nazire se kraj krize. Zapad priznaje da tome najveći doprinos daju narastajuće ekonomije Kine i Indije, što je ipak dobro za ceo svet. Svi tragaju za novom vrstom kapitalizma zasnovanog na efikasnosti i produktivnosti (Sarkozi). U Srbiji predsednik Tadić sugeriše oprez i nadu u oporavak, a ministar ekonomije Dinkić govori kako je najgore prošlo i da nas čeka ubrzani rast privrede uz povećanje plata i penzija. Sve ovo previše podseća na predizborno podizanje optimizma ne bi li se izmamio još koji mandat. 
Autor: Milan Purić
A šta je u stvari oporavak ekonomije i kakav se izlazak iz krize očekuje?
Najimpresivnije dešavanje u poslednjih nekoliko godina, pogotovo od pojave BRIK-a, svakako je priznanje zvanične Amerike o sadašnjem multipolarnom svetu koji podrazumeva uvažavanje interesa svih, a posebno najjačih zemalja. Međutim, urušavanje doskorašnjeg svetskog poretka ide mnogo brže nego što su njegovi dojučerašnji predvodnici očekivali. Potrošena je tehnološko-oružana sila kojom se branio dolar kao simbol doskorašnjeg vladanja planetom. Vojna dominacija koja je omogućavala brz tehnološki i ekonomski razvoj, uz potrošnju svih neophodnih resursa (sopstvenih, a pogotovo tuđih) i onemogućavanje drugih da u tome učestvuju, nestala je sa globalne scene. Ona, naravno, postoji i još neko vreme biće dominantna na pojedinim delovima planete, međutim, njen prostor će se sužavati kako budu narastali interesi pojedinih a pogotovo udruženih zemalja i regiona. BRIK je otvorio glavni prolaz kroz do tad nenarušive interese Zapada. Nepristajanje na diktate američke politike pokazuje svest koja narasta i udružuje se zarad svakom dostupnom razvoju ljudskih društava[1]. U tom pogledu predstoji preispitivanje svih standarda u društvenim naukama kao neizbežan svetski proces. I kao što je nepovratno promenjena definicija prava na razvoj, promeniće se i definicija mnogih stavova u moralnom, pravnom, sociološkom i svakom drugom pogledu.
„Ekonomski oporavak“ se, kao što se iz gorepomenutog vidi, različito doživljava na raznim prostorima. Indeksi na berzama rastu i to podrazumeva da se i dalje ekonomska stvarnost prati kroz parametre sistema koji je doživeo krah, što govori o nemogućnosti njegovog daljeg funkcionisanja na dosadašnji način. Da li je upumpavanje takoreći neograničene sume novca u privredu (potrošnju) i zaduživanje nekih budućih generacija put ka ekonomskom oporavku ili je to samo pravljenje novog finansijskog balona koji će uskoro pući? Šta predstavlja poboljšavanje ekonomskih parametara (pre svega BDP-a formulisanih na osnovu dosadašnje važeće ekonomske teorije i pogotovo prakse)? Izveštaj radi poboljšanja očekivanja učesnika (berzanskih igrača) u svetskoj ekonomiji na dosadašnji način? Ubeđivanje građana u ispravnost dosadašnjih postupaka vladajućih garnitura? Nekako brzo se zaboravila izjava Angele Merkel o vrednostima diploma ekonomista koji su nas doveli u sadašnje stanje. Šta znači navodni „ekonomski oporavak“ kad je realna ekonomija u padu, a pogotovo broj zaposlenih? Zašto se u stvari organizuje ekonomska delatnost i zašto je to osnova svakog udruživanja –plemena, država, skupova država? Da li je to zarad ostvarivanja ekonomskog napretka zajednice ili samo njenog privilegovanog dela, takozvane društvene elite?
Ova pitanja su već dugo prisutna (iako medijski Zapad pokušava da ih priguši) i ona će nesumnjivo naterati sadašnje gospodare pre svega medijske scene da ih stave pod najjače reflektore. Globalna informatička revolucija otvara mogućnost širenja informacija, ovog puta za milijarde stanovnika Zemlje. Potencijal koji nastaje u odlično informisanim mozgovima tih milijardi, posebno mlađeg dela planete, osećaju i tek će osetiti globalni moćnici. Elita koja se stvara u brzonarastajućem „novom“ svetu nikako neće pristati na sadašnju podelu uloga u svetskim poslovima. Narasla moć mnogoljudnih zemalja isturiće u prvi plan pitanje razvoja u kome se pre svega poštuje pravo pojedinca na rad. Zapošljavanje kao prioritet postaće osnov za merenje ekonomskih rezultata svakog društva. Naravno, ne bilo kakvo zapošljavanje nego zapošljavanje u realnom sektoru i svakako u saglasnosti sa principom održivog razvoja proklamovanim od Ujedinjenih nacija. Kada postanu vidljivi znaci oporavka svetske ekonomije na nov način (što se u Kini i Indiji vidi već sada), otvoriće se i sva druga pitanja međucivilizacijskog dijaloga. Očigledan izlazak iz ekonomske krize predstavljaće početak procesa uspostavljanja sistema novih vrednosti u svim oblastima ljudske zajednice.
Ko na vreme pripremi timove sposobnih analitičkih umova da procene sopstveni položaj i moguće pravce kretanja ljudske zajednice neće se naći na repu istorijskih događanja kao Srbija sredinom osamdesetih. Cenu toga plaćamo i danas.
