VAŠINGTON – Dok Evropljani smatraju da se Atina privredno oporavlja, ostatak sveta smatra da je to nemoguć scenario dok EU Grcima ne otpiše makar deo duga
Na jednoj strani: Francuska, Nemačka, Belgija, Španija i Švedska. Na drugoj: SAD, Kina, Brazil, Argentina, Indija i Južnoafrička Republika. Predstavnici te dve grupe država tako su sukobili mišljenja o Grčkoj na sednici Upravnog odbora MMF-a u Vašingtonu da je MMF bio prisiljen da javnosti prizna raskol u vrhu najvažnijeg globalnog institucionalnog zajmodavca.
Spomenuti raskol dovodi u pitanje najavu MMF-a da će do kraja februara konačno odlučiti da li se i novcem priključuje tekućem paketu pomoći Grčkoj, na čemu insistiraju kreditori s ove strane Atlantika.
Predmet spora u Vašingtonu bile su dve oprečne procene privrednog oporavka najzaduženije članice evrozone, dalje sudbine njenih dugova, odnosno sposobnosti da se izbori sa pristižućim novčanim obavezama.
Razlog polemike bio je najnoviji tehnički izveštaj eksperata MMF-a o privrednoj i finansijskoj situaciji Grčke na 91 stranicu. Prema Evropljanima, Grčka se izvlači iz privredne obamrlosti. Prema navedenom „ostatku sveta”, Grčka nema šanse da se izvuče iz dubioze dok Evropa Atini ne otpiše dobar deo duga prema „familiji”.
Koliko juče, nalaze najnovijeg izveštaja MMF-a o Grčkoj zvanično su kritikovali i Evrogrupa, kao „zasnovan na zastarelim podacima”, ali i Atina, i to kao „protivurečan”.
Sudbina daljih isplata tranši najnovijeg međunarodnog paketa pomoći Grčkoj (dogovorenog 2015) ovih dana je neizvesna.
Naime, sada su MMF i Evropa u pat poziciji povodom „grčkih dugova”. Evropa tvrdi da je najnoviji izveštaj eksperata MMF-a o Grčkoj „previše pesimističan”, barem prema oceni Jerona Dajselbluma, predsednika Evrogrupe), budući da nije uočio kako grčka privreda već četvrti kvartal beleži (skromni) rast. Dajselblum je istom prilikom odbacio svaku pomisao o otpisu glavnice grčkog duga.
Ako je Evrogrupa u pravu da MMF barata bajatim podacima, postavlja se pitanje kojim onda naočarima eksperti MMF-a gledaju Grčku, ali i druge države koje se rvu sa egzistencijalnim dužničkim obavezama i obraćaju Breton Vuds instituciji za pomoć.
Sa druge strane, druga grupa članica Upravnog odbora MMF-a, predvođena SAD i Kinom, ubeđena je da su eksperti istog MMF-a dobro sabrali i oduzeli grčke računovodstvene kolone.
Spomenuti „ostatak sveta”, zastupljen u Upravnom odboru MMF-a, snažno veruje u procenu stručnjaka MMF-a, smatrajući da su u pravu kada kažu da je grčki dug „neodrživ” i da kreće da raste „eksplozivnom brzinom”, što dovodi u pitanje i njen dalji privredni oporavak i sposobnost da izađe iz dužničkih mengela.
Pravilnik MMF-a inače ističe da kada ovaj fond svojim analizama utvrdi da zemlja tražilac pomoći ima ispred sebe „neodrživi dug”, onda Breton Vuds institucija nije u poziciji da se angažuje.
To pravilo MMF je u slučaju Grčke više puta prekršio u prethodnim fazama dužničke krize te zemlje.
Ovog puta, u izveštaju MMF-a se navodi da je grčki dug „neodrživ” i da kreće da raste „eksplozivnom brzinom”.
Šta je sada sudbina grčkih dužničkih obaveza u 2017. ako MMF i Evropa ostanu pri sopstvenim – a oprečnim – procenama grčkog privrednog oporavka i sposobnosti zemlje da ispunjava pristižuće finansijske obaveze?
Koliko juče, vlada u Atini istakla je poverenje da će MMF i EU naći način da prevaziđu pat poziciju u kojoj se sada nalaze povodom „grčkog slučaja”. Istovremeno, Jorgos Katrugalos, zamenik ministra inostranih poslova Grčke otputovao je juče za Brisel radi susreta sa Pjerom Moskovisijem, evropskim komesarom za ekonomske i monetarne poslove, i razgovora o „preprekama vezanim za treći paket kreditne pomoći i geopolitičkim temama”, navode izvori u Atini.
„Stav Atine je da je neophodan sveobuhvatni sporazum o svim pitanjima, bez ikakvih ’senki’, takav da Grčka može da se priključi finansijskim programima ECB”, istakao je Dimitris Canakopulos, portparol vlade u Atini.
Da li će i ko ovog puta prvi ustuknuti: MMF, Evropa ili Grčka?
Lindner: Grčka treba da napusti evrozonu
Grčka treba da napusti evrozonu i da se potom izvrši otpisivanje njenog duga, rekao je danas lider njemačke Stranke slobodnih demokrata /FDP/ Kristijan Lindner.
On je u izjavi radiju “Dojčlandfunk” rekao da Atina teba da ostane u sastavu EU kako bi mogla da dobije subvencije za infrastrukturu i podršku malim i srednjim preduzećima.
“Jasno je da Grčkoj teba otpisati dug. To se može učiniti samo izvan evrozone, tako da ovdje govorimo o `Gregzitu`”, rekao je Lindner.
Nedavna anketa pokazala je da FDP, koja je bila manji koalicioni partner konzervativaca kancelara Anegele Merkel od 2009. do 2013. godine, sada ima podršku od pet do sedam odsto građana.
To znači da bi stranka mogla da pređe cenzus od pet odsto glasova na izborima 24. septembra i uđe u donji dom parlamenta.
Lindner je rekao da grčki premijer Aleksis Cipras ne namjerava da sprovede dogovorene reforme i da treba promijeniti strategiju.
Vlada NJemačke želi da Međunarodni monetarni fond /MMF/ učestvuje u isplati finansijske pomoći Grčkoj radi većeg kredibiliteta ove akcije, ali se protivi otpisivanju grčkog duga, što MMF upravo traži.
(Izvor: Politika.rs/Agencije)
