BEOGRAD – Ukupna dinarska štednja u domaćim bankama dostigla je 62 milijarde dinara, dok devizna štednja iznosi 10,08 milijardi evra. Nepoznato je koliko u Srbiji ima milionera, jer se takva evidencija ne vodi, ali ulozi nekoliko stotina štediša veći su od milion evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u bankama ima 378 deviznih štednih uloga većih od pola miliona. Ove štediše bankama su na čuvanje dale oko 450 miliona evra, što znači da je prosječna vrijednost štednog uloga, koji pripadaju grupi sa više od pola miliona evra, oko 1,2 miliona evra. Centralna banka nema podatke o broju štednih partija većim od pola miliona evra.

Statistika NBS prati štedne partije, a ne fizička lica pojedinačno, tako da nije nemoguće da neko ima i više štednih partija s položenih više od pola miliona evra. Interesantno je da se broj ovih, uslovno rečeno milionera, povećava, jer ih je godinu dana ranije bilo 351.

Kamate na deviznu štednju izuzetno su niske, ali u igri velikih brojeva ipak ima zarade. Na primjer, na ulog od milion evra godišnja kamata je oko 10.000 evra.

Ipak, ovi milioneri su samo izuzetak. „Pravilo“ su mali ulozi, jer u bankama je najviše „sitnih“ uloga do 500 evra. Tačnije, postoji oko četiri miliona takvih uloga, što je 81,2 odsto ukupnog broja. Po vrijednosti, oni u ukupnoj deviznoj štednji učestvuju sa 0,9 odsto.

U NBS kažu da je, prema podacima od 29. januara 2019. godine, ukupna dinarska štednja u domaćim bankama dostigla 62 milijarde dinara, dok devizna štednja iznosi 10,083 milijarde evra. Dinarska štednja u ukupnoj štednji učestvuje sa oko pet odsto i njen iznos i učešće konstantno rastu. U 2018. godini povećana je za 23 odsto, što, kako kažu u NBS, ukazuje na sve veće povjerenje građana u dinar i monetarnu politiku koju oni sprovode.

U centralnoj banci redovno ukazuju na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, i to, kako u dugom, tako i u kratkom roku. Atraktivnost dinarske štednje u odnosu na devizni rezultat je relativno viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, ali i nekoliko drugih faktora.

Prije svega, veliki doprinos većoj isplativosti dinarske štednje daje monetarna stabilnost. Takođe, prihod po osnovu kamata, koji se ostvaruje na dinarsku štednju, izuzet od obaveze plaćanja poreza, za razliku od prihoda na deviznu štednju, koji je predmet oporezivanja, kažu u NBS.

Kad je riječ o deviznoj štednji, kamatna stopa na novopoloženi ulog stanovništva u evrima – valuti sa najvećim udjelom u deviznoj štednji, u prosjeku iznosi 1,16 odsto na godišnjem nivou.

Prema podacima o dinarskoj štednji s kraja prošle godine najveći broj štednih partija (89,3 odsto) odnosi se na štednju u manjim iznosima (do 10.000 dinara). Štednih partija na kojima se štedi u iznosima većim od milion dinara ima 13.675, sa prosječnom vrednošću partije u iznosu od oko tri miliona dinara. (Politika)