Uzimajući u obzir mršave izglede za rast na razvijenim tržištima, kao i nezadovoljavajuću regulativu za disciplinovanje banaka, čovek bi očekivao da će zajmodavci da povećavaju svoje interesovanje za tržišta u razvoju. Izgleda, međutim, da stvari stoje potpuno drugačije.

Autor: Patrik Dženkins

Goldman Sachs, koji sigurno nije najslabiji među globalnim finansijskim institucijama, najavio je da će se otarasiti akcija Industrial & Commercial Bank of China – ICBC u visini od 1,5 milijardi američkih dolara. Svega pre nekoliko meseci, Bank of America Merrill Lynch je, shodno istoj strategiji, prepolovila svoj ulog u China Construction Bank.

Tokom kratkog perioda videli su se dvojaki potezi u cilju gašenja problema oko opadajućih vrednovanja banaka u Kini. Goldman Sachs je, tako tokom trećeg kvartala ove godine, bio prinuđen da snizi vrednost svog ulaganja u gorepomenutoj kineskoj ICBC banci, i pretrpeo gubitak od 1 milijarde dolara. Istovremeno je uložio još preko potrebnog kapitala kako bi poboljšao svoje knjigovodstveno stanje.

Vezivanje toliko visokih iznosa u akcije postaje neprivlačno usled novih pravila za bankovni kapital. Što je još gore, tolika ulaganja nisu dovela do porasta u poslovanju kao što su neki očekivali. Nisu doveli ni do uspeha pokušaji da se izglade i poboljšaju odnosi sa kineskom državom, koja još uvek u svojim rukama drži kontrolne pakete akcija svih kineskih banaka-zajmodavaca. Sledeći tu logiku, bankari računaju da ni njihova sadašnja prodaja kineskih ulaganja neće štetiti odnosima američkih banaka sa kineskim partnerima.

O tome bi se moglo diskutovati, ali ono što je sigurno je da povlačenje sa najvećeg svetskog tržišta u trenutku kada izgledi za poslove u ostalom delu sveta nisu sjajni izgleda čudnovato.

Sličan trend, mada ne toliko izražen, događa se i u drugom velikom centru tržišta u razvoju – Brazilu. A – u njemu ni u kom slučaju ne treba da postoji nervoza oko državnog ograničavanja tržišta.

Pa ipak, jedna od najvećih svetskih banaka, londonska HSBC banka, u okviru svog globalnog povlačenja sa tržišta banaka namenjenih uslugama stanovništvu, pokušava da proda svoju brazilsku pozajamnu banku, dok se Royal Bank of Scotland povlači iz investicionog bankarstva. Kako kažu brazilski konkurenti, jedino J.P. Morgan nastavlja svoju strategiju rasta.

A – Brazil je jedna od svega nekoliko zemalja širom sveta gde banke još imaju profite od 25% i više, koji podsećaju na volstritske nivoe od pre krize.

Međutim, bankari kažu da postoji pritisak od strane glavnih centrala i od organa koji u matičnoj državi regulišu finansijsko tržište da se kapital drži u centralnom sedištu banaka. To pogotovo i najviše važi za Evropu, gde evropske banke moraju da se ravnaju prema propisima Bazela III o dovoljnoj visini sopstvenog kapitala tokom nekoliko sledećih godina, kao i da do juna 2012 g. moraju zadovoljavati strože uslove koje je postavio regulativni organ EU za banke (European Banking Authority).

Ako sve gore rečeno ograničava bankarske operacije na udaljenim tržištima, to će još više pogoditi njihove operacije na onim obližnjim. Tako je italijanska UniCredit banka objavila da u cilju sopstvene dokapitalizacije na tržište iznosi dodatne akcije u visini od 7,5 milijardi evra, ujedno planira da suzi svoje operacije u Istočnoj Evropi – a ona je tu sada zajmodavac broj jedan. Svega nekoliko dana pre toga, i nemačka Commerzbank se obavezala da svoja nova izdavanja zajmova ograniči samo na Nemačku i Poljsku, dok će se otarasiti svojih ostalih operacija u Istočnoj Evropi.

Privlačnost Istočne Evrope je postala manja još od onda kada se svet zagrejao za ekonomije BRIK zemalja. Pa ipak, pošto zapadne banke – a naročito one iz Zapadne Evrope kontrolišu skoro tri četvrtine bankarskog sistema Istočne Evrope, taj region je onaj koji treba najviše da strepi od povlačenja banaka razvijenih tržišta sa tržišta u razvoju.

Dok Poljska i Češka ostaju relativno privlačne, praktično sva ostala istočnoevropska tržišta su osetljiva na kreditne probleme – jer zapadne banke zamrzavaju nova pozajmljivanja. Kako one prodaju svoje tamošnje stare pozajmice, delove svog poslovanja, pa i čitave svoje poslovne jedinice, treba strahovati od još više poremećaja.

Kreditni problemi su dodatno otežani time što su one zapadne banke koje su najviše prisutne na istočnoevropskom tržištu, baš i one koje imaju najveće nevolje u svojim matičnim državama. Osim italijanske UniCredit i nemačke Commerzbank, u taj spisak spadaju i austrijske: Erste i Raiffeisen banka. Analitičari procenjuju da obe poseduju suviše niske kapitale, a to se odnosi i na francusku Societe Generale, koja je počela sa svojim velikim smanjivanjem. Tu je suvišno još posebno pominjati i grčke banke – one neće imati drugog izbora nego da se povuku sa svoje vodeće pozicije u delovima jugoistočne Evrope.

Jasno je da je sve ovo od važnosti za pogođene ekonomije. Ako uobičajeni davaoci kredita iznenada i masovno povuku svoje kapacitete, a to i preti da tako bude u velikim delovima Istočne Evrope, onda su ozbiljni ekonomski poremećaji praktično neizbežni.

Ali, to je takođe i od velike važnosti za banke i njihove akcionare. Ako se radi prikupljanja kapitala, ili smanjivanja rizika zapadne banke sistematski povuku sa tržišta u rastu, onda se – povrh onih regulatornih i ekonomskih stega, javlja i još jedan razlog da ih investitori napuste.

**Autor je urednik bankarskog sektora Financial Timesa