SARAJEVO – BiH se nalazi na rubu recesije, tako da je krajnje vrijeme za smanjenje javne potrošnje u ovoj zemlji, ocijenila je u Sarajevu šef Kancelarije Svjetske banke u BiH Anabela Abro.

“BiH je na rubu recesije, ako je recesija već nije i zahvatila. Javna potrošnja mora biti smanjena, uz povećanje investicija, ali i očuvanje potreba socijalno osjetljivih kategorija stanovništva”, rekla je Abro tokom konferencije “Put ka oporavku – Odgovor na krizu”, čiji je organizator Centar za politiku i upravljanje /CPU/.

Prema njenim riječima, reforma javnog sektora je bolna, ali je neophodna za budućnost građana BiH, mladih posebno.

Ona smatra da je neodrživo da plate u javnoj administraciji iznose 13 odsto bruto domaćeg proizvoda /BDP/, zbog čega je neophodno uspostavljanje efikasne kontrole smanjenja plata i drugih beneficija i davanja koja opterećuju finansijsku stabilnost javnog sektora u BiH.

Ona je upozorila da je previsoka i stopa od 10,2 odsto učešća troškova penzija u ukupnom BDP-u, što bi trebalo da bude prepolovljeno.

“Probleme stvara i veliki broj lica koji odlaze u prijevremenu penziju”, ocijenila je Abro i dodala da u BiH mora biti produžena starosna granica za odlazak u penziju.

Predstavnik MMF-a u BiH Milan Cuc konstatovao je da iskustvo BiH slično kao i u drugim zemaljama u regionu kada je riječ o problemima u javnom sektoru i negativnim posljedicama globalne ekonomske krize, te modalitetima njenog prevladavanja, s ciljem bržeg ekonomskog oporavka.

On je podsjetio da je MMF 2009. godine dobio poziv da pomogne finansijsku konsolidaciju BiH.

Prema njegovim riječima, deficit je tada u BiH iznosio šest odsto BDP-a, a danas je riječ o tri odsto.

Cuc je naveo da su glavni elementi finansijske konsolidacije BiH fiskalna održivost, starenje stanovništva, makroekonomska stabilnost, javne plate i zapošljavanje, veličina javnog sektora vlasti itd.

On je ocijenio da BiH ima slabu politiku zapošljavanja, neprimjerenu modernom vremenu, i upozorio na visoke troškove zapošljavanja, odnosno otvaranja novog radnog mjesta.

Učesnici konferencije usaglasili su se da se globalna ekonomska kriza snažno odražava na BiH, kao i da se predkrizni rast BiH, kao i većine zemalja u okruženju, zasnivao na snažnoj domaćoj potrošnji i rezultujućem niskom nivou domaće štednje, te rastućim spoljnim dugom, izazvanim jakim prilivom stranih kredita.

Organizator skupa, CPU, ponudio je na razmatranje učesnicima dokument “Uticaj međunarodne krize i ključni izazovi ekonomije BiH”, koji nudi niz preporuka poput potrebe brzog aktiviranja već odobrenih kreditnih sredstava, posebno u sektoru transportne infrastrukture.

Taj dokument obihvata i otklanjanje prepreka za aktiviranje raspoloživih sredstava, a koje se prvenstveno odnose na izradu projektne dokumentacije, transparentno i efikasno provođenje tenderskih procesa, brzu eksproprijaciju zemljišta, te postizanje političkog konsenzusa vezano za strateška ulaganja u energetski sektor.

Za povećanje stranih investicija i smanjenje nezaposlenosti BiH treba da poboljša poslovnu klimu, pojednostavi poreski sistem i konačno uspostavi kredibilan plan privatizacije.

Preporuke uključuju i neophodost smanjenja troškova u javnom sektoru, posebno plata i beneficija u ionako glomaznoj i neefikasnoj administraciji.

Što se tiče spoljnog duga BiH, preporučeno je da daljem zaduživanju treba pristupiti krajnje oprezno, uz zaduženje isključivo za javne investicije.

Preporučeno je, takođe, da institucije BiH i entiteta treba da insistiraju na većoj i tješnjoj koordinaciji makroekonomskih i fiskalnih politika, što je trenutno na veoma niskom nivou.

Specijalni predstavnik i šef delegacije EU u BiH Peter Sorensen izavio je u Sarajevu da šanse BiH za brži ekonomski razvoj leže u transportnoj infrastrukturi i energetici, koji najbrže mogu privući strane investicije i obezbijediti nova radna mjesta.

Obraćajući se na otvaranju konferencije, Sorensen je rekao da BiH mora smanjiti i javnu potrošnju, pri čemu je potvrdio da će EU putem IPA programa podržati strukturalne reforme neophodne za ubrzanje evropskog puta BiH.

On je ponovio da je ekonomski oporavak ozbiljno pitanje u BiH, kao i da za taj problem nema brzih rješenja.

Prema njegovim riječima, brz ekonomski oporavak neke zemlje i očuvanje njene makroekonomske stabilnosti zahtijevaju opšti politički konsenzus.

Sorensen smatra da BiH nema perspektivu niti šanse za ubrzani evropski put, ukoliko se njeni političari i dalje budu bavili reksonstrukcijom vlasti, a ignorisali neophodnost ključnih reformi i obaveza koje su prihvatili usvajanjem briselske Mape puta ka EU.

On smatra da BiH mora detaljno razmotriti i planirati svoju ekonomsku politku, te pristupiti smanjenju javne potrošnje, redukciji preglomazne i neefikasne administracije, pripremiti se za ulazak Hrvatske u EU s ciljem očuvanja tržišta i nivoa izvoza, kao i ubrzati usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa EU legislativom.

Prema njegovim riječima, novi stendbaj aranžman sa MMF-om predstavlja dobar okvir za finansijsku disciplinu u BiH.

Na otvaranju ovog skupa, federalni premijer Nermin Nikšić potvrdio je da će novi aranžman sa MMF-om značajno doprinijeti konsolidaciji finansijskog sektora u BiH.

Nikšić je podvukao da samo putem strukturalnih reformi može biti obezbijeđen ekonomski oporavak i podignuta konkurentnost domaće privrede.

On je akcenat stavio na realizaciju velikih infrastrukturnih projekata i sektor energetike, s ciljem podizanja nivoa javnih investicija.

“Federacija BiH mora poboljšati svoj sistem koncesija, koji za sada daje preskromne finansijske rezultate, a nastojaćemo da ohrabrimo i javno-privatno pratnerstvo”, najavio je Nikšić.

Konferencija je okupila predstavnike nadležnih ministarstava, stručnjake iz relevantnih oblasti, predstavnike međunarodne zajednice i civilnog društva koji bi trebalo da analiziraju pitanja trenutne ekonomske situacije u BiH, kao i odgovor vladinih institucija na ekonomsku krizu, te da ponude moguće mjere i rješenja za oporavak ekonomije.

Ovaj skup koncipiran je u tri tematska panela – javna potrošnja i investicije u vrijeme krize, javne investicije u sektoru energetike i javne investicije u sektoru transporta, dok će polazne osnove za diskusije biti analize i preporuke koje je tim Centra za politiku i upravljanje pripremio.

Izvor Agencije