Dane piva koji se obilježavaju u avgustu, Srbija je treću godinu za redom proslavila kao drugi svjetski izvoznik piva u Evropsku uniju.

Prema istraživanju Eurostata, kada Evropljani biraju pivo koje nije iz EU, oni prvo traže meksičko, a zatim – srpsko. Kupuju ga najviše Bugari, pa Mađari i Hrvati, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

U Udruženju pivara Srbije kažu da glavne pivare u zemlji svake godine samo povećavaju izvoz u uniju, a da je razlog za to “kvalitetno pivo koje se priprema od kvalitetnih domaćih sirovina”.

Makroekonomista Miroslav Zdravković objašnjava da su ove količine ipak zanemarljive u odnosu na ukupnu potrošnju EU, ali da se srpsko pivo dobro kotira prevashodno zbog “niske cijene u odnosu na konkurenciju”.

Bez obzira na to koliko Evropljani zaista vole i piju piva iz Apatina, Zaječara ili Čelareva, srpska pivarska industrija prošla je kroz jednu od najuspješnijih privatizacija u zemlji, kaže Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Pretekli dvije najveće privrede svijeta – SAD i Kinu

Evropska unija proizvodi gotovo 81 litar piva po stanovniku, a svaka peta boca napunjena je u Njemačkoj, pokazuje istraživanje Eurostata.

Flaše koje se pune van EU, najviše dolaze iz Meksika, odakle su Evropljani kupili 211 miliona litara piva u 2017. Na drugom mjestu je Srbija, sa 48 miliona litara, koliko je u EU stiglo tokom prošle godine.

Srbija je tako “pretekla” i pivo iz dvije najveće svetske industrije – Amerike i Kine. One su u uniju izvezle 39, odnosno 16 miliona litara u 2017. godini.

Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u pivarstvu, govore podaci Privredne komore Srbije.

Prosječno izveze oko milion hektolitara piva, a uveze oko četvrtinu te količine. Ubjedljivo najviše piva šalje se u susjednu Bosnu i Hercegovinu, više od polovine od ukupnog izvoza.

Ipak, susjedi koji su već u uniji zapravo su označili Srbiju kao “zemlju piva”.

Skoro petina srpskih flaša izveze se u Bugarsku, osam odsto u Mađarsku, a sedam u Hrvatsku. Taj procenat konsantno raste posljednje četiri godine, kaže Rebeka Božović iz Udruženja pivara Srbije.

“Veoma smo ponosni što naše članice već tri godine svrstavaju Srbiju na drugo mesto zemalja uvoznica piva u Evropsku uniju.  Time samo potvrđujemo da naši potrošači treba da budu sigurni da piju kvalitetno pivo koje se priprema od kvalitetnih domaćih sirovina. Više od 89 odsto sirovina se nabavlja u Srbiji. Nabavka srpskog hmelja iz godine u godinu raste, što predstavlja podsticaj za razvoj srpske poljoprivrede.”, kaže ona.

Ipak, najveće pivare u Srbiji, koje su u vlasništvu pivarskih svjetskih giganata, nisu dostavile BBC-ju podatke o tome koje pivo više izvoze – domaće brendove ili planetarno poznate.

Kažu, to je poslovna tajna.

Kako su privatizovane pivare u Srbiji

Industrija piva i slada u Srbiji ima tradiciju dugu tri vijeka, a trenutno zapošljava više od 2.500 radnika. Ova industrija sarađuje sa granama privrede gdje posao dobija čak 35.000 ljudi, kažu iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji radi osam velikih pivara, a samo jedna od njih istovremeno zadovoljava dva uslova – da je u državnom vlasništvu, a da nije u stečaju.

Privatizacija i državno vlasništvo pivara u Srbiji:

• Dvije fabrike iz Novog Sada i Zaječara su u okviru Hajneken Srbija. Zaječarska je počela da radi još 1875. godine, a kupio ju je 2008. holandski Hajneken.
• Apatinska pivara je otvorena 1756. godine, a od 2012. godine je u vlasništvu Molson Coors, kanadsko američke firme.
• Pivara Karlsberg Srbija iz Čelareva radi od 1892. godine, a 2005. ju je kupio Karlsberg.
• Beogradska industrija piva je u stečaju, proizvodnja je pod zakupom makedonske firme M–6 eden.
• Vršačka pivara i Jagodinska pivara su u stečaju.
• Valjevska pivara je izašla iz stečaja i u vlasništvu je države.
• Fabrika proizvodnje piva u Nišu prodata je bugarskoj firmi Kapitalni projekti i radi.