BANJALUKA – Predsjednica prijedorskog Udruženja poslodavaca tekstilne industrije i kožarstva Elizabeta Josipović tvrdi da su zaposleni u ovoj branši zaboravljeni od države i da su ostali prepušteni sami sebi.

Naročito se plaše septembra kada će ova branša vjerovatno zapasti u još veću krizu, zbog čega vape za intervencijom vlasti.

„Nebrojeno puta smo pokušavali da riješimo preko Vlade RS neka goruća pitanja za ovu branšu, ali je nažalost sve ostalo na pustim obećanjima“, kaže Josipovićeva, i dodaje da je tekstilna i kožarska grana – niskoakumulativna grana i da zapošljava uglavnom žensku radnu snagu.

Ona naglašava da poslodavci nisu tražili od države ništa nemoguće, nego samo stimulaciju i pomoć da bi opstali na tržištu i svojim kvalitetom i radom bili konkurentni drugim preduzećima u okruženju i inostranstvu.

„Ne možete dobiti kupca niti ga zadržati ako mu kažete da možete šiti za njega košulju za 10 KM, a on istu takvu u Češkoj dobije za osam KM. Geografski imamo izvanredan položaj, ali kupce, odnosno ino-partnere, možemo privući samo povoljnim cijenama“, kaže Elizabeta Josipović.

Naša sagovornica dodaje da je država mogla da pomogne tako što bi barem iznivelisala kursnu razliku između marke i evra i stimulisala izvoz.

„Mnogim stranim firmama ne možemo konkurisati u dobijanju posla jer su u svim kalkulacijama jeftiniji od nas za najmanje deset procenata, upravo zbog toga što raspolažu sa stimulacijom od države“, navodi ona.

Josipovićeva naglašava da se na nivou države stanovništvo malo podstiče i na kupovinu domaćih proizvoda, što je takođe jedan od vidova podrške.

„Radna snaga nam je postala socijalna radna snaga, a s druge strane, tehnologija postaje sve zahtjevnija i skuplja, dakle sve su to vidovi gde nam je država mogla pomoći da bismo opstali i, što je najbitnije, da bismo mogli uposliti što više radnika“, kaže Elizabeta Josipović.

Danko Ružičić, predsednik Granskog sindikata tekstila, kože i obuće RS, kaže da u ovoj branši trenutno radi od 10.000 do 12.000 radnika, te da je ekonomski i socijalni položaj u toj grani sasvim sigurno najlošiji.

„Radnici puno rade prekovremeno, mnogi i vikendima, a neki od poslodavaca ne poštuju Zakon o radu i granski kolektivni ugovor. Prosječna plata je od 350 do 380 KM, i to samo kod poslodavaca koji poštuju Zakon o radu. Mi smo zajedno sa Udruženjem poslodavaca ukazali na težak položaj radnika Vladi RS, u decembru prošle godine, i tada su dogovorene određene mere Vlade RS za pomoć poslodavcima. Svi poslodavci iz ove branše imaju mogućnost da dobiju po 50 KM po radniku, a uslov je da redovno isplaćuju plate i uplaćuju sve doprinose. Prema posljednjim podacima, oko 7.500 radnika koristi Vladina sredstva. To je jedina branša u RS koju Vlada tako direktno stimuliše, no i pored toga plate su ostale na prošlogodišnjem nivou“, navodi Ružičić.

Ružičić dodaje da je sindikat tražio ove godine povećanje plata, međutim, poslodavci nisu bili spremni da razgovaraju o tome.

„Tražićemo razgovor sa poslodavcima da vidimo da li je moguće povećanje plata, jer imamo najjeftiniju radnu snagu u okruženju. Pravićemo u okviru sindikata i kriterijume za otpuštanje radnika, ukoliko dođe do toga, i tražiti od poslodavaca da ispoštuju obaveznu otpremninu za radnike“, rekao je Ružičić.