BANJALUKA – Povećanjem poreza na dohodak i doprinosa u RS u kasu RS se u prvom polugodištu slilo dodatnih 111 miliona KM, što je uticalo na održanje likvidnosti republičkog budžeta i stabilizaciju socijalnih fondova, ocjenjuju u Vladi RS.

Iako su veći nameti na platu, uvedeni od 1. februara, dodatno opteretili privredu, u informaciji Vlade RS, koju je danas usvojila Narodna skupština, ističe se da je povećanje poreza na dohodak sa osam na 10 odsto i doprinosa sa 30,6 na 33 odsto bilo neophodno zbog održivosti socijalnih fondova, ali i potrebe za usklađivanje opterećenja plata s okruženjem.

Zoran Tegeltija, ministar finansija RS, u obraćanju poslanicima rekao je da je uprkos povećanju fiskalnog opterećenja na platu RS i dalje u nivou ili povoljnija u odnosu na zemlje u regionu.

Naime, u informaciji Vlade ukazuje se da je RS sa ranijim fiskalnim opterećenjem na neto platu od 53 odsto bila najpovoljnija u okruženju, dok su sadašnji izdaci poslodavaca od 66 odsto u rangu Srbije i Crne Gore, ali i dalje znatno povoljniji u poređenju sa FBiH (73 odsto).

U analizi se navodi da je Poreska uprava RS na račun javnih prihoda u prvih šest mjeseci 2011. po osnovu poreza na dohodak uplatila 115,8 miliona KM, što je za 46,1 miliona više u odnosu na isti period prošle godine. Od tog iznosa entitetskom budžetu je pripalo 86,5 miliona KM, što je za 34 miliona više u poređenju s prvim lanjskim polugodištem.

Ukoliko se od ukupnog iznosa poreza na dohodak izdvoji samo prihod od poreza po osnovu ličnih primanja i to za pet mjeseci ove godine, koliko traje primjena novog zakona, vidi se da je na račun javnih prihoda RS uplaćeno 42,9 miliona KM više u odnosu na isti period 2010. godine.

Što se tiče doprinosa, u prvom polugodištu je naplaćeno 629,6 miliona KM, što je za 68,5 miliona KM više u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, od čega je najviše otišlo Fondu PIO (35 miliona KM) i Fondu zdravstvenog osiguranja RS (24,5 miliona).

U informaciji Vlade se, međutim, ukazuje da je u martu ove godine u odnosu na isti mjesec prošle došlo do pada zaposlenih za 1.529, najviše u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, dok je, pak, ostvaren rast prosječne neto plate sa 771 na 807 KM, odnosno 4,7 odsto.

Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT, kaže da je rast nezaposlenosti upravo ključni pokazatelj pogoršanog privrednog ambijenta zbog povećanja poreskih nameta na platu.

"Jasno je da je najveći udar bio na one što stvaraju dodatnu vrijednost, odnosno prerađivačku industriju i građevinarstvo. Ne osporavajući potrebu za veće punjenje javnih fondova, postavlja se pitanje kako će se to nastaviti na duge staze ako se smanjuje zaposlenost. Efekti mjera Vlade možda kratkoročno i donesu neku dobit, ali će dugoročno ugroziti poslovanje privrede", smatra Grabovac.

Upitan kako onda komentariše povećanje industrijske proizvodnje u RS za prvih osam mjeseci za 7,2 odsto, Grabovac je rekao da je to posljedica veće produkcije manjeg broja značajnijih kapaciteta, dok je cjelokupna privreda RS istovremeno povećala dugove za više od pola milijarde KM.

Srđan Mazalica je u ime kluba poslanika SNSD-a predložio zaključak kojim bi Narodna skupština zadužila Vladu RS da, imajući u vidu poteškoće u poslovanju u niskoakumulativnim granama privrede, nastavi i intenzivira podršku projektima zapošljavanja radnika u ovim granama.

Dijana Čekić iz PDP-a smatra da je vidljivo da je primjena ovih zakona dovela do povećanja prihoda u budžetu RS na osnovu povećanja stope poreza na dohodak, ali da to sa druge strane predstavlja najveće opterećenje poslodavcima. Ona je pitala nadležne kakvi su efekti fiskalizacije u RS, koja treba da smanji sivu ekonomiju u RS.

Poslanik DP-a Dragan Čavić smatra da je povećanje stopa doprinosa u budžet i fondove RS dobar potez Vlade, ali da ona mora mnogo više voditi računa o deficitu budžeta i upravljanju dugovanjima, dok Miladin Stanić iz SDS-a smatra da Vlada mora povećati finansijsku disciplinu.

TERET POSLODAVCA U ODNOSU NA NETO PLATE

Obračun bruto plate u RS                     Ranije                       Sada

Neto plata                                      800                              800

Doprinosi (ukupno)                             374                              438

Neoporezovani iznos                            250                                0

Porez na dohodak                              48                                89

Porez plus uk. doprinosi                        422                              527

Bruto plata                                     1.222                           1.327

Uk. izdatak posl./neto plata                     1,53                             1,66