Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević tvrdi da su niske subvencije i podsticaji entitetskih vlasti glavni uzrok problema s kojima se suočavaju poljoprivredni proizvođači, a ne, kako oni tvrde, odredbe CEFTA sporazuma, koji BiH mora striktno da poštuje.

– Nijedno udruženje poljoprivrednika iz BiH još nije prikupilo čvrste dokaze koji bi ukazali na to da veliki uvoz robe iz inostranstva nepovoljno utiče na domaće proizvođače. Bio bih srećan da bilo ko od ljudi koji stalno prozivaju državne institucije za navodnu nebrigu o domaćim proizvođačima konačno podnese čvrste dokaze o tome da uvoz šteti njihovoj proizvodnji – kaže Zirojević u intervjuu za Press RS.

Šta biste uradili da dobijete takve dokaze?

– Iz istih stopa bih reagovao i predložio Savetu ministara uvođenje pune carinske stope za određene proizvode, jer je i meni izuzetno stalo da javnosti i tim pojedincima konačno dokažem da CEFTA poseduje mehanizme zaštite domaćih proizvođača i da oni nisu prepušteni stihiji.

Da li ste dobili zvaničan zahtev mesoprerađivača iz RS, koji su najavili da će od vašeg ministarstva tražiti hitnu primenu člana 23 BIS CEFTA, koji omogućava donošenje mera za zaštitu domaće proizvodnje?

– Nedavno sam imao sastanak sa mesoprerađivačima iz RS, ali još nisam dobio nikakav zvaničan zahtev ili inicijativu da se aktivira član 23 BIS. Kada dobijemo takav zahtev, pažljivo ćemo ga razmotriti i videti s kojim dokazima mesoprerađivači raspolažu i zašto traže pokretanje postupka za uvođenje zaštitnih mera, bilo da je reč o punim carinskim stopama ili o uvođenju količinskih kontingenata.

Kakvi dokazi su vam potrebni za uvođenje mera zaštite domaćih poljoprivrednika od nekontrolisanog uvoza?

– Primena člana 23 BIS uslovljena je postojanjem čvrstih dokaza koji potvrđuju postojanje ozbiljnih poremećaja na tržištu koji su uzrokovani prekomernim uvozom, i to ne samo u toku jedne godine, već više godina unazad. Da bi se uvela puna carina na određene proizvode iz zemalja članica CEFTA, moraju da se ispune svi neophodni uslovi.

Koji su to uslovi?

– Kao prvo, većina privrednika iz određene privredne grane mora da podnese zahtev Ministarstvu spoljne trgovine, koji će biti potkrepljen ozbiljnom analizom. Ta analiza mora da dokaže da ne postoji samo prekomeran uvoz, već i ozbiljni poremećaj na tržištu koje je taj uvoz uzrokovao. Tek tada moje ministarstvo može da predloži Savetu ministara da uvede određene carinske stopa. Ali ovako argumentovan zahtev još nismo dobili.

Zar povećanje uvoza svinjskog mesa iz Makedonije, koje je poslednjih godina sa 150 tona poraslo na više od hiljadu tona, ne predstavlja dovoljan dokaz o ugroženosti domaćih proizvođača?

– Tačno je da postoje informacije o povećanom uvozu mesa iz Makedonije, zbog čega će Ministarstvo spoljne trgovine u saradnji s kolegama iz Makedonije formirati komisiju koja bi trebalo da prekontroliše kretanje robe koja završava u BiH.

a

BiH je prošle godine smanjila spoljnotrgovinski deficit skoro za trećinu, ali je on i dalje ogroman. Postoji li uopšte rešenje za ovaj problem?

– Tačno je da je vrednost uvezene robe u BiH u 2009. bila 12,3 milijarde KM, dok je vrednost izvoza u istom periodu bila oko 5,5 milijardi KM. Spoljnotrgovinski deficit je, zapravo, rak-rana naše privrede. Posebno je zabrinjavajuće to što imamo nepovoljnu strukturu spoljnotrgovinskog deficita, jer je najveći deficit zabeležen u trgovini poljoprivrednim proizvodima, mineralnim gorivima, automobilima… Ipak, zahvaljujući pozitivnim primerima, kao što je pokretanje proizvodnje u Rafineriji Brod, ubeđen sam da će negativan spoljnotrgovinski bilans BiH svake godine biti povoljniji.

Ministar poljoprivrede RS Radivoje Bratić tvrdi da postoje ozbiljne sumnje da Makedonci uvoze zaleđeno meso iz Argentine, a potom ga preprodaju u BiH koristeći pogodnosti CEFTA.

– Rekao sam vam već da ćemo te sumnje proveriti. Prve indicije govore da Makedonija zaista ne poseduje količinu mesa koje izvozi u BiH.

Šta ćete uraditi ako se te „indicije" pokažu tačnim?

– U tom slučaju ću članicama CEFTA prijaviti grubo kršenje potpisanih sporazuma, a za svu robu za koju se ispostavi da je neregularno uvezena u BiH tražiću naknadno plaćanje carinskih dažbina.

Smatrate li da je domaća privreda ozbiljno ugrožena velikim uvozom?

– Da nešto razjasnimo. BiH je dobrovoljna potpisnica CEFTA i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Niko nas na to nije naterao. Osim toga, BiH je zemlja koja je zavisna od uvoza. Veliki broj proizvoda ili uopšte nemamo ili ih nemamo u dovoljnim količinama. Naravno da sam protiv uvoza ogromnih količina vode ili bezalkoholnih pića, ali je to više pitanje za naše potrošače, koje moramo stalno da edukujemo i ukazujemo im koliko je važno da kupuju domaće proizvode.

Pa ko je onda kriv za to što se gotovo svi poljoprivrednici u BiH već godinama žale na maćehinski odnos države?

– Što se tiče domaćih poljoprivrednika, pravi problem leži u tome što sve susedne zemlje i do 10 puta više ulažu u poljoprivrednu proizvodnju. Ne želim da prebacujem krivicu na entitetske vlasti koje su nadležne za davanje podsticaja i subvencija u poljoprivredni sektor. Da su u mogućnosti, verovatno bi davali više, ali pravi razlog teškog položaja domaćih poljoprivrednika zaista leži u tome.