Analize i intervjui

Najlukavije zapadne banke veoma su se obogatile u tekućoj globalnoj finansijskoj krizi, upozorava nemački magazin „Spiegl”. Zaštićene državnim garancijama i zasute jevtinim novcem poreskih obveznika – „suviše značajne da bi propale” – vodeće banke anglosaksonskog sveta: Goldman Sachs, JP Morgan, Deutsche Bank… zgrnule su proletos basnoslovan profit i već najavile izdašne božićne bonuse zaposlenima.

Preko 47 miliona Amerikanaca nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Taj broj je u poslednjih sedam godina porastao za blizu 20 odsto i s recesijom nastavlja da raste. Procenjuje se da svakoga dana 14.000 ljudi ostaje bez zdravstvenog osiguranja. Istovremeno, cena osiguranja porasla je za 90 odsto, dok je profit deset najvećih osiguravajućih kompanija porastao za preko

Od jeseni 2008. godine postalo je veoma popularno govoriti o svetskoj finansijskoj krizi, krizi na međunarodnim finansijskim tržištima, krizi svetske ekonomije, krizi nacionalnih ekonomija i efektima globalne krize na privrede pojedinih zemalja, ali se vrlo malo pažnje posvećuje suštinskim uzrocima krize i njihovoj temeljnoj naučnoj analizi.

Da bi se našli adekvatni odgovori na izazove sa kojima se svet suočio na početku 21. stoleća, a koji su vezani sa aktuelnu globalnu ekonomsku krizu, neophodno je razumevanje suštine i osnovnih uzroka koji su do toga doveli kako bi se mogle preduzeti adekvatne mere za njeno eliminisanje. U suprotnom, kriza će se vratiti, verovatno

SARAJEVO – Ključni faktor antirecesionog djelovanja jesu kapitalna ulaganja države. Ponavljam, ako dođe do realizacije kapitalnih projekata, možemo očekivati poboljšanje, ako ne, mi ćemo 2010. godine imati produbljavanje krize, upozorava Fikret Čaušević, doktor sa Ekonomskog fakulteta u Sarajevu.

Kriza. Vremena preispitivanja svugde i svega zarad logičnog objašnjenja šta se desilo i pogotovo šta još može da se desi (Gordon Braun na samitu G8 u Akvili: “Sledi još dublja recesija”).

BEOGRAD – Kada god čujete da Srbija godišnje gubi 100, 200 ili čak 300 miliona evra zbog nezavršenog Koridora 10 (usled nenaplaćene putarine na neizgrađenim deonicama) zapitajte se gde su tu obaveze po osnovu dobijenih kredita? Jesu li uzete u obzir u pravom obimu i dinamici?

BEOGRAD – Nakon promene vlasti u Beogradu 2000, srpske banke se su našle u veoma teškom položaju. Već krajem 2001. i početkom 2002. godine četiri najveće srpske banke su faktički ugašene.

BANJALUKA – Investiciono-razvojna banka RS odobrila je od aprila prošle godine, kada je počela s plasmanom sredstava, do danas, 277 miliona maraka kredita. Najviše novca, 151 milion maraka, odobreno je malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, kaže v.d. direktora IRB RS Bojan Golić.

Proces privatizacije, označen posle petooktobarskih promena kao jedan od ključnih segmenata reforme srpskog društva, trebalo je da na što efikasniji način prevede Srbiju iz socijalističkog i autoritarnog u tržišno i demokratsko društvo. Međutim, naopakom politikom vođenom u proteklom periodu, privreda Srbije, inače teško obogaljena devedesetih godina, definitivno je dovedena do prosjačkog štapa, dok je u