Analize i intervjui

Iako je bečki dogovor OPEK-a, famoznog kartela država izvoznica nafte, o smanjenju dnevne proizvodnje sirove nafte za 1,2 miliona barela dnevno, radi guranja cena naviše na svetskom tržištu, prvi dogovor o kvotama ove grupacije posle 2008. godine, on nije izazvao preterano uzbuđenje na svetskoj privrednoj i političkoj sceni, bar ne onakvo kakvo su izazivale neke

Dvadeset četvrtog februara 1848. u Londonu je objavljen pamflet na 23 strane. Savremena industrija, pisalo je u tom proglasu, pokrenula je svjetsku revoluciju. Svojim dostignućima ona je prestigla sve velike civilizacije iz prošlosti – egipatske piramide, rimske akvadukte, gotičke katedrale. Njeni izumi – željeznica, parobrod i telegraf – oslobodili su fantastične proizvodne snage. Piše: Luis

Tramp je najavio da će povući Ameriku iz Transpacifičkog trgovinskog partnerstva (TPP) i da će umesto toga radije sklapati pojedinačne bilateralne sporazume. To će navodno „vratiti poslove u SAD“. On smatra da je pregovaračka moć Amerike veća u bilateralnim nego u multilaterarnim sporazumima. Da li je to tačno? Piše: Vladimir Gligorov, srpski ekonomista i politikolog,

Ovde sam nedavno pisao o zanimljivoj novoj ideji: nekoliko ekonomista na čelu sa Kennethom S. Rogoffom sa Harvarda predlaže povlačenje velikih novčanica iz opticaja u SAD i postepeno ukidanje gotovine kao sredstva plaćanja. To bi, između ostalog, trebalo da eliminiše rastuću sivu ekonomiju u zemlji. (Novčanice od 100 dolara čine oko 80 odsto gotovine u

Adair Tarner, direktor Instituta za novo ekonomsko mišljenje, uz još par zvučnih britanskih titula, pokrenuo je ovih dana ponovo temu neadekvatnog obrazovanja, odnosno sticanja kvalifikacija. Svom tekstu dao je naslov Skills[1] Delusion parafrazirajući i zaoštravajući termin illusion of skills koji je skovao nobelovac Daniel Kaneman[2] pre pet godina u bestseler knjizi “Misliti, brzo i sporo”.

BEOGRAD – Agencija za ocjenu kreditnog rejtinga S&P Global Ratings potvrdila je kreditni rejting Republike Srbije „BB-“ i revidirala izgled za unapređenje kreditnog rejtinga sa stabilnog na pozitivni, saopštilo je  Ministarstvo finansija Srbije. Agencija procjenjuje da će Srbija zabilježiti realan privredni rast od 2,7 odsto u 2016. godini, prvenstveno zasnovan na rastu investicija. Osnovni razlozi

Možda će se nekome učiniti da „priča iz davnine“ koja sledi nema veze sa današanjim vremenom, ali molim poštovane čitatelj(k)e da sačuvaju strpljenje do kraja, mislim da će se pokazati da ima. Prvoslav Raković je utemeljitelj i dugogodišnji direktor fabrike automobila „Crvena zastava“ u Kragujevcu, Vladimir Jasić je isto to, samo za „Elektronsku industriju“ u

Makroplan je odavno jasan: da bi se održali prijateljski odnosi sa MMF-om, moramo da štedimo. Zapravo, država Srbija mora da štedi, ali je jasno da kada država štedi, krajnje posledice osećaju građani. Ali malo kome je jasno šta se tom štednjom postiže. Značenja termina kao što je „finansijska/fiskalna stabilizacija“ izmiču onima koji nisu ekonomisti. Ostaje

MINHEN – Svjetska ekonomija će porasti ove godine za 2,4 odsto, a zahvaljujući visokoj polaznoj osnovi očekuje se da će dogodine taj rast dostići 2,9 procenata, dok će u 2018. blago usporiti na 2,7 odsto, procenjuje nemački ekonomski institut Ifo. U najnovijoj analizi kretanja svjetske privrede, čiji je rezime dostavljen na uvid Tanjugu, Ifo navodi

Aktuelne debate o CETA, trgovinskom sporazumu između Kanade i Evropske unije, gotovo isključivo su fokusirane na dva pitanja. Ta pitanja jesu značajna, ali nisu najvažnija. U ovom članku ću prvo razmotriti ta dva pitanja, a onda se okrenuti jednom važnijem: koliko globalizacije nam je zaista potrebno? Piše: Pol de Gruve, belgijski ekonomista, profesor Londonske škole