Nedeljko Čubrilović, ministar saobraćaja i veza RS, kaže da se uporedo sa gradnjom autoputeva RS i poboljšanjem drumskog saobraćaja intenzivno radi i na razvoju željezničkog i vazdušnog saobraćaja u BiH.

Kakva je situacija danas u "Željeznicama RS" i da li ima naznaka da se prevazilazi kriza koja je najviše pogodila upravo željeznice?

ČUBRILOVIĆ: Što se tiče fizičkog obima željezničkog saobraćaja on pokazuje tendenciju rasta u odnosu na maj. Željeznice su i dalje u teškoj situaciji i nisu u mogućnosti da ispunjavaju svoje planove, ali za očekivati je da trend rasta bude zadržan do kraja godine.

Koji su glavni problemi mimo globalne krize koji pogađaju željeznice?

ČUBRILOVIĆ: Željeznički saobraćaj ima problema u infrastrukturi, ali i u osnovnim sredstvima kada je riječ o vagonima i lokomotivama. Mi imamo sad nekoliko projekata kojima želimo da osposobimo željeznice i to prije svega mislim za nabavku teretnih vagona. Za nabavku teretnih vagona se razgovara sa predstavnicima portugalske i slovačke vlade, dok će se kao putnički nabaviti talgo vagoni.

Dio javnosti je doveo u pitanje bezbjednost tih vagona. Da li su oni bezbjedni?

ČUBRILOVIĆ: To su vagoni zbog kojih se bespotrebno digla prašina jer su ljudi od struke, koji se tim poslovima bave desetinama godina, objasnili da se što se tiče stabilnosti, bezbjednosti i cijene radi o odličnim vagonima.

Na kraju krajeva, Institut "Kiril Savić" će dati svoje konačno mišljenje i ukoliko ti vagoni ne dobiju od njih prolaznu ocjenu, neće doći na ove prostore.

Što se tiče lokomotiva, da li se i tu može očekivati modernizacija?

ČUBRILOVIĆ: "Željeznice" su prije nekoliko godina ušle u program osavremenjavanja lokomotiva sa jednom češkom kompanijom. Nažalost, taj projekat nije završen, ali se radi na tome da se privede kraju. Ući će se u projekat osavremenjavanja lokomotiva kako bi one u ovoj fazi razvoja zadovoljile sve potrebe.

Kakve se stvari odvijaju u modernizaciji pruge?

ČUBRILOVIĆ: Što se tiče pruge u toku je tender vrijedan 64 miliona evra da se radi pravac dugačak oko 70 kilometara od Jošavke do Srpske Kostajnice kod Doboja. Mi takođe radimo i pripremamo tender čija će ukupna vrijednost biti 220 miliona evra upravo za obnovu željezničke infrastrukture.

Kakvo je interesovanje za te projekte?

ČUBRILOVIĆ: Interesovanje za ovaj projekat pokazale su kompanije iz Češke, Izraela, Kine… Nama će biti drago da se prijavi što više kompanija i ko ponudi najbolje uslove dobiće taj posao.

Dokle se stiglo sa projektom za aerodrom u Trebinju?

ČUBRILOVIĆ: Oko aerodroma Trebinje se vode intenzivne aktivnosti i u utorak sam imao sastanak sa predstavnicima jedne izraelske kompanije, koji su zainteresovani da ulažu u njega. Oni trenutno razmatraju studije koje je uradio "Viena konsalting" uz reviziju beogradskog Saobraćajnog instituta. Oni smatraju da bi trebalo ući u taj projekat izgradnje.

Kako bi se finansirao taj projekat?

ČUBRILOVIĆ: Vlada stoji na stanovištu da bi trebalo izgraditi infrastrukturu do aerodroma. Potencijalni investitor bi na bazi koncesije finansirao izgradnju piste i pratećih objekata.

Da li postoji bojazan da aerodrom u Trebinju neće biti profitabilan jer je u neposrednoj blizini još dva aerodroma u susjednim zemljama?

ČUBRILOVIĆ: Nijedan investitor neće ići u ulaganja bez detaljnog istraživanja, jer se ne radi o malim sredstvima. Nama jedino ostaje da uvažavamo struku i studije koje su urađene za taj projekat. Zasad drugih pokazatelja nemamo. Studije pokazuju da bi on trebalo da bude ekonomski opravdan i da treba ući u taj posao. Mislim da bi za tu regiju bilo dobro da bude izgrađen taj objekat i da ima perspektivu.

Kako će biti oživljen aerodrom u Mahovljanima?

ČUBRILOVIĆ: Što se tiče aerodroma Banjaluka, postoje pregovori sa stranim investitorima koji su zainteresovani da ga osavremene, da otvore neke nove linije. Postoje ideje i da se vidi da se možda napravi prenamjena aerodroma i uvedu kargo (teretni) letovi. Ukoliko se pokaže opravdano, Vlada RS i Aerodrom su spremni da uđu u rješavanje tih problema.

Da bi Aerodrom mogao da živi godišnje je potrebno da obezbijedi oko 200.000 putnika, a u regije gdje se nalazi gravitira oko milion stanovnika, tako da je uz ukidanje viznog režima i podizanje privrede moguće da aerodrom pozitivno posluje.

Kao jedan od načina oživljavanja avio-saobraćaja se spominje i formiranje domaće avio-kompanije. Dokle se tu stiglo?

ČUBRILOVIĆ: Za "Skaj Srpsku" imamo biznis plan i druge studije. Postoji odluka Vlade o nabavci dva aviona, od čega se još nije odstupilo. Traže se najbolja rješenja. Činjenica je da su avioni na tržištu sad jeftiniji nego doskora. Šta će Vlada uraditi znaće se za oko mjesec dana.

Da li će ta kompanija moći da živi ako se zna da se i velike svjetske kompanije nalaze u problemima?

ČUBRILOVIĆ: Svjesni smo da je situacija u avio-saobraćaju svuda u svijetu teška. Međutim, biznis plan je napravljen kao i sve kalkulacije. Naravno da će se u početku "Skaj Srpska" oslanjati na budžet. Biznis plan pokazuje da bi ta kompanija već nakon treće godine mogla sama sebe da finansira, a da se do tada treba ulagati u "Skaj Srpsku".