LONDON/BANJALUKA – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pogoršala je svoju prognozu pada privrednih aktivnosti u BiH za ovu godinu, procjenjujući da će pad bruto društvenog proizvoda (BDP) naše zemlje iznositi 3,1 odsto. 
EBRD je time snizio svoja prethodna očekivanja za 2,1 odsto, jer je u izvještaju objavljenom u maju projektovao pad BDP-a za jedan procenat. Nadolje su korigovane i prognoze za 2010. godinu i to sa blagog rasta BDP-a BiH od jedan odsto na još nižih 0,8 odsto.
"U protekloj godini je bilo veoma malo napretka u privatizaciji i drugim strukturnim reformama u BiH. Iako je globalno okruženje sada mnogo komplikovanije, važno je ubrzati proces reformi kako bi se privukle veoma potrebne direktne inostrane investicije", rekao je Peter Sanfej, viši ekonomista EBRD-a zadužen za jugoistočnu Evropu.
Analitičari EBRD-a za region jugoistočne Evrope imaju još crnju prognozu s predviđenim prosječnim padom privrednih aktivnosti u 2009. godini od 6,2 odsto, dok bi iduće godine trebalo da zabilježe rast od 0,7 odsto.
Domaći ekonomisti kažu da je korekcija ranijih prognoza EBRD-a bila očekivana s obzirom na to da je BiH pretrpjela priličan udar globalne recesije. Muris Čičić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, naglašava da je posebno pogođena naša izvozna industrija, a najviše metalski i automobilski sektor, ali i proizvođači namještaja, tekstilci i kožari, te građevinski sektor.
"Na bh. građane se to konkretno odražava kroz veći broj otkaza i manje plaće, što uz pad doznaka iz inostranstva, dovodi do smanjenja kupovne moći i uopšte životnog standarda stanovništva", ističe Čičić, koji, za razliku od ekonomista EBRD-a, ne očekuje rast BDP BiH u 2010. godini.
EBRD za sve zemlje u tranziciji ove godine projektuje pad BDP-a od 6,3 odsto, a iduće godine rast od 2,5 odsto. U izvještaju o tranziciji za 2009, koji će u cijelosti biti objavljen sljedećeg mjeseca, ističe se da će razlike u rastu proizvodnje u 2010. između zemalja biti značajne.
"Takođe je jasno da će se društveni gubici globalne ekonomske krize ozbiljno osjetiti tek sljedeće godine, kada stečaji preduzeća i nezaposlenost nastave da rastu. Srednjoročni rast u EBRD-ovom regionu će vjerovatno biti niži od trenda zabilježenog u prethodnoj deceniji", izjavio je Erik Berglof, glavni ekonomista EBRD-a.
Projekcije rasta za 2010. za sve tranzicione zemlje su prosječno više za 1,5 odsto od predviđanja u maju. To je, međutim, ukazuju u ovoj banci, više rezultat oporavka od pada koji je bio veći od očekivanog u prvoj polovini ove godine, nego što će ekonomija ojačati tokom iduće godine.
Faktori koji ograničavaju rast u 2010, navode u EBRD-u, uključuju sporiji tempo oporavka izvoznih tržišta, naročito u evrozoni, i dalje otežane uslove kreditiranja, pošto banke nastavljaju s postepenim smanjujem svoju aktive u regionu, dok je kreditiranje domaćinstava i malih kompanija i dalje ograničeno zbog sve većeg broja kredita u kašnjenju.
Kreditor je upozorio da bi zemlje koje imaju problema u bankarskom sektoru, kao i sa vraćanjem povjerenja, iduće godine mogle ponovo da ubilježe pad privrednih aktivnosti.
U Bugarskoj, Letoniji i Litvaniji oporavak bi moglo da ukoči neprilagođavanje kursa dok je u Rusiji i Kazahstanu oporavak nesiguran zbog slabosti u bankarskom sistemu, velikih nenaplativih zajmova i zavisnosti od sirovina.
Rusiji se prognozira pad od 8,5 odsto u 2009. i rast od oko tri odsto u 2010. Kazahstan će ove godine imati manji pad od Rusije, 1,5 odsto, ali i manji rast u 2010, takođe 1,5 odsto.
Relativno veći rast u narednoj godini, između dva i pet odsto, očekuje se u nekim međunarodno konkurentnim zemljama sa relativno dobrim bankarskim sistemima prije krize, poput Albanije, Poljske, Slovačke i Slovenije.
Zemlje bogate sirovinama, uključujući Azerbejdžan, Mongoliju, Turkmeniju i Uzbekistan, čije je male finansijske sisteme kriza manje pogodila, mogu da očekuju rast u 2010. od pet i više procenata.
U Mađarskoj, koja je bila teško pogođena na početku svjetske krize, sljedeće godine računa se na blagi pad privrednih aktivnosti.
EBRD, u vlasništvu 61 zemlje i dve međunarodne institucije, podržava prelazak na tržišnu ekonomiju u zemljama od centralne Evrope do centralne Azije.
