Ekonomija Evropske unije dosad je bila uglavnom uspešna priča. Otvaranje granica i ukidanje prepreka trgovini i investicijama donelo je ekonomski napredak svim njenim članicama tako da je bruto domaći proizvod evropske zajednice sada veći od američkog i u 2007. iznosio je 12,3 hiljade milijardi evra.

Autor: Ivan Radak    

Takvom rezultatu svakako je doprinelo širenje Unije, kao i učinak, pre svega, starih članica sa naprednim ekonomijama, ali statistika ukazuje da su velike koristi od učlanjenja imale posebno nove članice. Međutim, ono što i dalje ostaje veliki problem unutar EU jeste nejednakost u razvoju, značajne cenovne razlike i poreska opterećenja, odnosno, veoma neujednačen standard života njenih građana.

Kao i svaka moderna ekonomija, i ekonomija EU najvećim delom bazirana je na sektoru usluga, koji donosi skoro 70 odsto BDP. Industrija kreira više od 28 odsto BDP, a poljoprivreda tek nešto više od dva odsto. Ipak, u poljoprivredu je usmeren najveći deo budžeta EU. Zajednička kasa evropskih zemalja u 2007. raspolagala je sa više od 126 milijardi evra, a ove godine suma premašuje 133 milijarde. Svake godine najveći deo novca (više od 40 odsto) odlazi poljoprivredi i ruralnom razvoju. Sledi izdvajanje za regionalnu politiku (oko 30 odsto), zapošljavanje (oko osam odsto), dok na ostale razdele ide manje od jedan odsto budžeta. Ipak, ide se ka tome da poljoprivreda prepusti prvo mesto regionalnom razvoju. Zbog takvih izdvajanja za poljoprivrednike i Zajedničke poljoprivredne politike koju primenjuje, EU je i hvaljena i kritikovana. Ova politika za cilj ima očuvanje životnog standarda seljaka, fer cene za potrošače, dobru snabdevenost tržišta i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. U fokusu tzv. KAP je direktno subvencionisanje zemljišta i pojedinih proizvoda (žitarice, krompir, mleko, meso, pamuk, šećer, voće, povrće, duvan, vino, med…), a proizvođačima je zagarantovana minimalna cena ukoliko cene na tržištu padnu ispod zacrtanog nivoa, kao i zaštita pomoću tarifa i kvota na uvoz koji bi mogao da ugrozi domaće farmere. Međutim, baš ta zaštita smeta ostatku sveta jer ga stavlja u nefer položaj, a Evropljani tvrde da i dalje plaćaju visoke cene jer bi konkurencija iz inostranstva bila jeftinija.

Luksemburžani sedam puta bogatiji od Bugara

Ono što je mnogim Evropljanima prihvatljivije jeste izdvajanje za slabije razvijene regione kako bi sustigli one uspešnije. Iz strukturnih i kohezionih fondova samo Poljska će moći da povuče više od 67 milijardi evra, Španija 35 milijardi, Češka 26 milijardi, Italija 21,5 milijardi, Grčka 20 milijardi… Podaci pokazuju da je to više nego potrebno jer ukoliko se uporedi BDP po glavi stanovnika u pojedinim članicama, mogu se primetiti velika odstupanja. Tu meru ekonomisti uzimaju kao jedan od repera za poređenje životnog standarda. Ukoliko se to prihvati, onda se može zaključiti da stanovnici Luksemburga imaju sedam puta bolji standard od Bugara. U pretprošloj godini BDP po glavi stanovnika Luksemburga iznosio je 68.500 evra (najviše u EU), a u Bugarskoj 9.500 evra (najmanje). Iza Luksemburga sledi Irska (36.300), Holandija (32.500), Austrija (31.600), Švedska (31.300), Danska (30.500), Belgija (29.300), Nemačka i Britanija (više od 28.000 evra) dok su osim Bugarske, na začelju i Rumunija (10.100), Letonija (14.400), Litvanija i Mađarska (više od 15.000 evra), Estonija (skoro 18.000 evra)… Razlike su još veće ako se posmatraju regioni. Regionalni BDP po glavi stanovnika u Londonu je 336 odsto prosečnog, a čak 13 puta je veći nego BDP po glavi stanovnika severoistočne Rumunije. Među regione sa najvišim standardom spadaju i Luksemburg, Brisel, Hamburg, Groningen, Il d Frans, Oberbajern, Beč, Stokholm, a među 15 regiona sa najnižim standardom je šest rumunskih, pet bugarskih i četiri poljska. Međutim, i unutar bogatijih članica postoje značajne razlike u razvoju regiona. Recimo, u Austriji najbogatiji region ima dva puta veći BDP po glavi stanovnika od najsiromašnijeg, Belgiji tri puta, a Britaniji čak četiri puta.

Prema aktuelnom budžetu, čak 17 od 27 članica EU više će novca dobiti iz budžeta nego što će u njega dati. Prednjači Poljska koja će u plusu biti više od 65 milijardi evra. Grčka, Mađarska i Češka povući će više od 20 milijardi evra u odnosu na ono što će uložiti. Međutim, obračunato po glavi stanovnika, najviše će dobiti Česi, Estonci, Grci, Mađari, Letonci, Litvanci i Slovaci (višak veći od 2.000 evra po stanovniku). Najveći „gubitnici“ su Nemačka sa 86 milijardi, Britanija (57 milijardi), Francuska (51 milijarda) i Italija (46 milijardi evra).

Podaci MMF pokazuju da u poslednje tri godine privredni rast naprednih evropskih zemalja nije premašivao tri odsto što je očekivano, dok je kod novih članica išao i do sedam odsto godišnje. S druge strane, inflacija u naprednim evropskim zemljama kretala se oko dva odsto, osim prošle godine kada je iznosila 3,5 odsto, dok je u novim članicama išla do 7,5 odsto (prošle godine i više od 11 odsto). Najbolji rast u evrozoni beležile su Slovenija i Irska, a kod novih članica Letonija (više od 12 odsto u 2006), Litvanija, Estonija i Slovačka. Na strani inflacije najlošije je stajala Letonija kod koje je prošle godine rast cena dostigao skoro 16 odsto. Inflaciju višu od 12 odsto beleži Bugarska, 11,3 odsto Litvanija i više od 10 odsto Estonija.

Evropska unija kao celina najveći svetski izvoznik

Šta EU znači za privredni napredak njenih članica dobro ilustruju i podaci o trgovinskoj razmeni i investicijama. Može se primetiti da većina članica za glavne partnere u ova dva segmenta ima upravo druge članice Unije. EU je kao celina najveći svetski izvoznik sa godišnjim plasmanom vrednim 1,2 hiljade milijardi evra (sadašnjih 27 članica izvozilo je robu vrednu 891 milijardu evra 2002. godine). Za isto vreme SAD su povećale izvoz sa 733 na 848 milijardi evra, a Japan sa 440 na 521 milijardi evra, što znači da je EU (osim Kine) ostvarila najimpresivniji rast izvoza. Na strani uvoza EU je drugi najveći igrač na svetu (iza SAD) sa 1,43 hiljade milijardi evra vrednim uvozom (više od Kine, Japana i Kanade zajedno). Ipak, kod svih država EU, trgovina s drugim članicama bila je veća nego sa zemljama van EU. Za Češku, trgovina sa ostatkom EU činila je nešto više od 80 odsto ukupne razmene. Isto važi za Slovačku, a osim Finske, Grčke, Bugarske, Italije i Britanije, razmena unutar EU i za ostale članice predstavljala je više od 60 odsto ukupne trgovine. Posebno kod novih članica, rast izvoza bio je jedan od glavnih faktora rasta. Na strani investicija primetno je da je u 2007. najviše ulaganja u EU stiglo od strane kompanija registrovanih u Uniji (469.2 milijarde evra). Slede SAD sa investicijama vrednim 144.5 milijardi evra i Japan sa ulaganjima od svega 17.8 milijardi evra. Primera radi, od 6.1 milijarde evra investicija u Bugarsku u 2007, čak 5,4 milijardi stiglo je iz drugih članica EU. Sve investicije u Estoniju te godine (1,8 milijardi) stigle su iz EU, u Češku se slilo 5,9 od 6,7 milijardi, Francusku 86 od 109,5 milijardi, Italiju 22,1 od 22,7 milijardi, Poljsku 10,9 od 12,8 milijardi evra… Na kraju, članstvo u EU i lakša saradnja sa razvijenijim zapadnoevropskim zemljama omogućile su novim članicama da značajno obore stope nezaposlenosti. Od 2005. Slovačka je smanjila stopu nezaposlenosti sa 16,7 na 9,8 odsto, Poljska sa 18 na 7,7 odsto, Bugarska sa 17,5 na 5,9 odsto, dok je jedino kod Mađarske u tom periodu nezaposlenost rasla. Iako su i baltičke zemlje bile u ovom segmentu uspešne, aktuelna kriza doprinela je da svoje stope nezaposlenosti vrate na dvocifreni nivo.

Proširenje Unije za pojedine stare članice donelo je jednu (ne)željenu pojavu u vidu velike migracije radne snage sa istoka. Od 2000. do 2006, najviše stanovnika iz osam novih članica (bez Malte, Kipra, Rumunije i Bugarske) primile su Nemačka i Britanija. Nemačka je 2006. završila sa skoro 500.000 imigranata, a Britanija sa više od 300.000. Iza njih su Italija, Španija, Belgija, Irska i Austrija (između 50.000 i 100.000 novopridošlih radnika). Od prve godine pretposlednjeg proširenja Unije (2004), na „udaru“ su posebno bile Irska i Britanija, koje su prve otvorile tržišta rada, ali važnu ulogu u toj pojavi igrao je i jezik jer Danska i Švedska, sa jednako liberalnim režimima, ipak nisu imale isti problem. Godišnja migracija unutar EU povećala se sa manje od 500.000 godišnje u 1997. na više od dva miliona u 2003, da bi se poslednjih godina kretala između jedan i po i dva miliona.

Još jedna neizbežna pojava proširenja EU bio je i rast cena u novim članicama. To se pogotovo dešavalo u onim zemljama koje su prelazile na evro, a jedan od najbolnijih skokova za mnoge je bio onaj na tržištu nekretnina. Prema podacima MMF, u periodu od 2002. do 2006. najveći skok cena nekretnina iskusili su Estonci (više od 35 odsto), potom Litvanci i Bugari (više od 25 odsto) i Španci (skoro 20 odsto). Na njihovu sreću, svetska ekonomska kriza počela je ozbiljno da koriguje te skokove nadole.

Velike cenovne razlike širom EU

Ono što je jedan od problema svakako su i velike cenovne razlike širom EU. Podaci pokazuju da najveća izdvajanja imaju porodice u Danskoj (36,9 odsto više od proseka EU u 2007). U Irskoj izdvajanja su za 26 odsto veća od evropskog proseka. Slede Finska (21,4 odsto), Švedska (16,4) i Britanija (12 odsto). Nešto iznad evropskog proseka su i cene u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, dok su na nivou proseka Austrijanci. Daleko najjeftinija izdvajanja jesu za porodice u Bugarskoj (46 odsto evropskog proseka), Litvaniji (59,7), Češkoj (62), Slovačkoj (63) i Rumuniji (63,4 odsto). I na strani poreza, najlošije „prolaze“ Danci. Prema podacima EU za 2007, najveća zahvatanja na ime poreza na dohodak i imovinu imala je Danska (29,8 odsto BDP). Slede Švedska (19), Finska (17,6), Britanija (16,5), Belgija (16,4), Italija (15,2 odsto), a iznad 13 odsto bili su i Luksemburg, Malta i Austrija. Najmanju sumu prema BDP imali su porezi na prihode i imovinu u Slovačkoj (šest odsto), Bugarskoj (6,5 odsto), Rumuniji (sedam), kao i Estoniji i Grčkoj (skoro osam odsto). Kod poreza na proizvodnju i uvoz prednjačio je Kipar sa zahvatanjem nešto većim od 20 odsto BDP, Bugarska i Danska (više od 17 odsto), Švedska (16,7) a najmanje Češka (10,7 odsto). Kada je reč o socijalnim davanjima, u Francuskoj je ta stavka vredela 18,1 odsto BDP, Nemačkoj 16,5 i Češkoj 16,2, a ubedljivo najmanje u Danskoj (1,9 odsto BDP), Irskoj (6,5) i na Malti (7,4 odsto).

Podaci EU takođe pokazuju da je u 2006. najveći deo potrošnje domaćinstva išao na stanarinu, vodu, struju, gas i gorivo (oko 22 odsto), prevoz (14), hranu i bezalkoholna pića (12,5), a na odeću samo šest odsto i alkoholna pića tri odsto. Najskuplju struju u 2007. plaćala su domaćinstva u Italiji (0,17 evra po kilovat-satu), Irskoj i Luksemburgu (0,15), Nemačkoj, Holandiji i Portugalu (0,14), Slovačkoj i Britaniji (0,13 evra). Najmanje su struju plaćali u Bugarskoj (0,05 evra), Estoniji i Letoniji (0,06), Grčkoj i Litvaniji (0,07 evra). Najskuplji lokalni pozivi u fiksnoj telefoniji registrovani su u Slovačkoj (0,6 evra), Belgiji (0,57) i Češkoj (0,56 evra). Daleko jeftinije telefoniranje je u Estoniji (0,19 evra), Italiji i na Kipru (0,19), Finskoj (0,24), Malti (0,25) i Sloveniji (0,26 evra).

Plate

Među novim članicama najveći rast zarada registrovan je u baltičkim zemljama i Rumuniji, slede Bugarska i Poljska, pa Slovačka i Češka. S druge strane, najmanji minimalac u 2008. isplaćivan je u Bugarskoj (112 evra), Rumuniji (137), Letoniji (228), Litvaniji (232), a najveći u Luksemburgu (1.610 evra), Irskoj (1.462), Holandiji i Francuskoj (više od 1.300 evra) i Britaniji (1.148 evra). Najveća razlika u platama prema polovima evidentirana je u Estoniji gde žene primaju i do 25 odsto manje od muškaraca. Slično je i na Kipru, u Nemačkoj i Slovačkoj (oko 23 odsto), Britaniji (22 odsto), Austriji i Finskoj (20 odsto). Razlika manja od 10 odsto primetna je u Grčkoj, Rumuniji, Irskoj, Italiji, Portugalu, Sloveniji i Belgiji, a najmanja je na Malti (samo četiri odsto), pokazuju podaci EU.

Dugovi

Kada se posmatra dug prema BDP, najviše su zadužena španska preduzeća, koja duguju i više od 120 odsto BDP. Slede preduzeća iz Švedske (oko 110 odsto), Portugala, Holandije i Danske (oko 90 odsto). Kad je reč o domaćinstvima, najviše su zaduženi Danci i Holanđani (skoro 130 odsto BDP). Na drugom mestu su Portugalci (blizu 100 odsto), trećem Španci (oko 90 odsto), slede Šveđani i Nemci (oko 70 odsto), dok recimo Litvanci, Mađari i Poljaci duguju tek nešto više od 20 odsto BDP.