BANJALUKA – EU i Kina su spremne da na samitu 1. i 2. juna u Briselu brane Pariski sporazum o klimi i potpuno ga podrže u očekivanju najavljene odluke američkog predsednika Donalda Trampa o tome da li će SAD odustati od tog sporazuma. Povlačenje SAD, jednog od najvećih svjetskih zagađivača, bio bi težak udarac borbi protiv klimatskih promjena, i to samo godinu i po posle potpisivanja tog sporazuma nazvanog istorijskim.

Za vreme bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, Vašington i Peking bili su zajedno i glavni stubovi potpisivanja tog sporazuma u decembru 2015. Tada se gotovo 200 zemalja pod pokroviteljstvom UN obavezalo da ograniči zagađenje vazduha da bi se smanjio rast globalne temperature.

Posle dugog iščekivanja, Tramp je najavio da će 1. juna objaviti odluku o klimatskom sporazumu. Američki mediji očekuju da on objavi da se SAD povlače iz sporazuma.

Kina će biti uz EU kada posle samita u Briselu izdaju zajedničku deklaraciju u kojoj će "potvrditi svoje obaveze prema istorijskom sporazumu " iz Pariza, i "ubrzati saradnju u cilju poboljšanja njegovog sprovođenja", navodi se u nacrtu deklaracije u koju je agencija Frans pres imala uvid.

Kineski i EU zvaničnici više od godinu dana rade iza scene na usaglašavanju zajedničke deklaracije o klimatskim promjenama i čistoj energiji.

Povlačenje SAD, jednog od najvećih svjetskih zagađivača, bio bi težak udarac borbi protiv klimatskih promjena, i to samo godinu i po posle potpisivanja tog sporazuma nazvanog istorijskim.

EU, kao i Kina, smatra da je put smanjivanja emisije šetnih gasova koji izazivaju klimatske promjene, "nepovratan".

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio je 31. maja u Berlinu da je Pariski sporazum međunarodni ugovor sa pravnim obavezama i da će biti potrebno više godina ako SAD žele da od njega odustanu.

Evropski zvaničnici su naveli da će EU i Kina zadržati mesto lidera svjeta u borbi za očuvanje klime i da će EU podržati i odbraniti Pariski sporazum.

Premijer Kine Li Kećijang je nekoliko sati pre najavljene objave američkog predsednika o Pariskom sporazumu izjavio da će Kina ispuniti preuzete obaveze o klimi i računa na "druge" da slede njen primer.

"Kina će nastaviti da sprovodi obećanja data u Pariskom sporazumu", rekao je kineski premijer posle razgovora s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu, i dodao da se Kina svakako nada da to radi "u saradnji sa drugim", u aluziji na Trampove pretnje da će izvući SAD iz tog sporazuma.

Li je rekao da je borba protiv klimatskih promena "globalni dogovor" i "međunarodna odgovornost".

"Borba protiv klimatskih promena je globalni konsenzus, to nije izmislila Kina.. i mi shvatamo da je to sporazum postignut globalnim konsenzusom i da kao velika zemlja u razvoju mi treba da snosimo svoju međunarodnu odgovornost," rekao je Li Kećijang.

On je rekao da Kina, kada postigne određeni nivo razvoja, treba da usvoji trajni model, odnosno da treba da ohrabruje "zeleni privredni rast".

Nemačka kancelarka Angela Merkel je pozdravila to što Kina drži svoja obećanja o klimi.

Potez EU i Kine pozdravili su aktivisti borbe za zaštitu prirodne sredine koje je uznemirila mogućnost da drugi po veličini svetski emiter ugljenika izađe iz globalnog sporazuma.

"Ako je saradnja SAD-Kina 'rodila' Pariski sporazum, sada je na EU i Kini da ga odbrane i intenziviraju", rekao je Li Šuo iz organizacije Grinpis. "Taj par ima potencijal da postane novi pokretač međunarodne diplomatije o klimi", dodao je aktivista Grinpisa, preneo je BBC.

Pariski sporazum postignut je sa ciljem da se ograniči zagrevanje planete koje se pripisuje  gasovima koje u atmosferu emituju industrija i poljoprivreda.

Potpisnice sporazuma složile su se da zadrže rast globalne temperature "daleko ispod" dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba i da "nastoje da ograniče" rast u još većoj meri, na 1,5 stepeni.

Dogovoreno je i da se količina gasova sa efektima staklene bašte koja nastaje aktivnostima ljudi svede na nivo koji drveće, tlo i okeani mogu prirodno da apsorbuju i to počev negde između 2050. i 2100.

Sporazumom je predviđeno i preispitivanje doprinosa smanjenju emisije svake zemlje na pet godina, kao i omogućavanje da bogate zemlje pomognu siromašnim da obezbede "finansije za klimu" kako bi se prilagodile promenama klime i prešle na obnovljive izvore.

Kako je preneo BBC, do sada je 147 od 197 zemalja ratifikovalo Pariski sporazum o borbi protiv klimatskih promena, uključujući SAD, gde je sporazum stupio na snagu u novembru 2016. (Euroaktiv.rs)