BANJALUKA – Investiciono-razvojna banka RS odobrila je od aprila prošle godine, kada je počela s plasmanom sredstava, do danas, 277 miliona maraka kredita. Najviše novca, 151 milion maraka, odobreno je malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, kaže v.d. direktora IRB RS Bojan Golić.

Kroz kreditnu liniju za poljoprivredu plasirano je 33 miliona maraka, dok je za mikrobiznis u poljoprivredi odobreno 6,8 miliona maraka. Za stambene kredite izdvojeno je 72 miliona maraka, dok je opštinama plasirano 12,8 miliona maraka. Ostatak sredstava odnosi se na početne poslovne aktivnosti.

“Ova sredstva su vrlo značajna za privredu Republike Srpske, posebno u uslovima krize. Osim podsticaja razvoju, doprinijela su i održavanju likvidnosti preduzeća”, rekao je Golić.

Koliko je novih radnih mjesta otvoreno zahvaljujući kreditima IRB RS?

GOLIĆ: Nesumnjivo je da je IRB RS svojom aktivnošću, posebno u pogledu plasmana kreditnih sredstava, povoljno uticala na otvaranje novih radnih mjesta u Republici Srpskoj. Kroz kreditnu liniju za preduzetnike i preduzeća i kreditnu liniju za poljoprivredu odobrena su sredstva za 252 preduzeća, koja su u vrijeme apliciranja za kredit zapošljavala 14.159 radnika. Realizacijom odobrenih projekata ova preduzeća zaposlila su još 2.750 novih radnika ili će ih zaposliti. Pored ove aktivne uloge IRB RS, ne bi trebalo zanemariti ni onu pasivnu, odnosno činjenicu da je, zahvaljujući sredstvima IRB RS, sačuvan određeni broj postojećih radnih mjesta u pojedinim preduzećima.

Koje vrste kredita su izazvale najviše interesovanja? Imate li u planu otvaranje novih kreditnih linija?

GOLIĆ: Posmatrano po broju korisnika, najviše je odobreno stambenih kredita, odnosno 72 miliona maraka po osnovu 1.340 zahtjeva. Posmatrajući iznos sredstava, prednjači kreditna linija za preduzetnike i preduzeća, preko koje smo plasirali više od 151 milion maraka. S aspekta učinka, sve linije pokazale su se svrsishodne, jer su sredstva upotrijebljena za namjenu za koju su predviđena. Prije tri mjeseca stupila su na snagu nova pravila plasmana po kreditnim linijama, koja podrazumijevaju brojne izmjene i olakšice. IRB RS do sada je pratila tržišna kretanja i adekvatno reagovala na njegove potrebe, pa nema razloga da tako ne bude i u narednom periodu. Ukoliko bude neophodno, formiraćemo i nove kreditne linije.

Koliko novca ćete plasirati do kraja ove godine?

GOLIĆ: Planom za ovu godinu predviđen je plasman 400 miliona maraka. Od tog iznosa, na kreditne linije odnosi se 255,9 miliona maraka, od čega je već realizovano 89,4 miliona maraka ili 34,9 odsto planiranih sredstava. Dinamika plasiranja zavisi od više faktora, kao što su uticaj ekonomske krize na privredne aktivnosti u RS, stanje u bankarskom sektoru i slično. Najvažnija stvar jeste da novca ima, a privrednici bi trebalo da se potrude da dođu do njega.

Koliko ste novca dosad uložili na tržištu kapitala?

GOLIĆ: Oko 50 miliona maraka, a ove godine predviđena su ulaganja u hartije od vrijednosti u iznosu oko 155 miliona maraka. Namjeravamo zadržati lidersku poziciju među institucionalnim investitorima na tržištu kapitala u Srpskoj.

Kakve su vaše prognoze za ovu i iduću godinu kada je u pitanju ekonomska kriza?

GOLIĆ: Izlazak iz ekonomske krize trebalo bi tražiti kroz mjere pomoći sektoru privrede, a one se moraju zasnivati na principu održavanja i povećanja potražnje, odnosno potrošnje. Bolja pozicija RS u krizi u odnosu na region ogleda se, između ostalog, i u sredstvima koja se plasiraju kroz razvojni i socijalni program Vlade RS. U uslovima finansijske krize, IRB RS dobija još važniju ulogu, nastojeći da pruži oslonac privredi. Namjenski krediti koji se plasiraju iz sredstava IRB RS jesu najjeftiniji krediti koji postoje u regionu. Pratimo kretanja kako u realnom sektoru tako i u finansijskom, i spremni smo da intervenišemo u svakom momentu. Izmjenama pravila plasmana sredstava već smo intervenisali, a u pripremi su i nove izmjene koje će sasvim sigurno doprinijeti privrednom razvoju RS. Realno je očekivati da IRB RS bude jedan od ključnih nosilaca ukupnog procesa stabilizacije, oporavka i razvoja domaće ekonomije.

Šta možemo očekivati od daljeg procesa privatizacije u RS?

GOLIĆ: Globalna kriza negativno je uticala na raspoloživost investicionih fondova i smanjila apetite velikih ulagača, zbog čega je privatizacija usporena, ne samo kod nas već i u cijelom regionu. Svjedoci smo da se sada privatizacija odvija u obrnutom smjeru, da kompanije prelaze iz privatnog vlasništvo u državno. U planu privatizacije u RS za ovu godinu jeste 14 strateških preduzeća. Za neke od njih postoji interes stranih investitora, koji bi svakako bio veći da nije krize. Takođe, i domaće tržište kapitala bilježi negativne trendove. Akcije pojedinih preduzeća iz portfelja Akcijskog fonda RS više puta iznosili smo na berzu, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.