BANJALUKA – Investiciono-razvojna banka RS odobrila je od aprila 2008. godine, kada je počela s plasmanom sredstava, ukupno 405 zahtjeva po osnovu kreditne linije za preduzetnike i preduzeća i kreditne linije za poljoprivredu, u ukupnoj vrijednosti 293,2 miliona maraka. 
U vrijeme apliciranja za kredit, pomenuta preduzeća zapošljavala su 20.705 radnika, a zahvaljujući kreditima IRB RS, zaposlili su dodatnih 3.650 radnika.
– Kroz kreditnu liniju za preduzetnike i preduzeća plasirano je 247,5 miliona maraka, odnosno odobren je 351 kreditni zahtjev. Od tog iznosa, iz Fonda za razvoj i zapošljavanje RS plasirano je 193 miliona maraka, kroz 255 kredita. Iz Fonda za razvoj istočnog dijela RS plasirano je 54,5 miliona maraka, kroz 96 kredita. Za 54 kredita za poljoprivredu izdvojeno je 45,7 miliona maraka. Od tog iznosa, posredstvom Fonda za razvoj i zapošljavanje plasirano je 36,9 miliona maraka, dok je 8,8 miliona maraka izdvojeno iz Fonda za razvoj istočnog dijela RS – navodi Nikica Vranješ, v.d. rukovodioca Odjeljenja za plasmane privredi IRB RS.
Prema njegovim riječima, kreditna linija za preduzetnike i preduzeća u potpunosti je ispunila očekivanja. Osim toga, zaposleni u IRB RS proveli su snažnu promotivnu kampanju na terenu, da bi animirali što više korisnika.
– Mislim da su krediti IRB RS dosta pomogli privredi, posebno u vrijeme svjetske ekonomske krize, kada je vrlo teško doći do novčanih sredstava i kada se poslovne banke teško zadužuju na međunarodnom tržištu kapitala. Smatram da smo svojim aktivnostima pomogli kreditnu aktivnost poslovnih banaka. Ono što treba posebno naglasiti jeste da je u odobrenoj kreditnoj strukturi kod ove dvije kreditne linije bilo mnogo investicionih projekata, ali i kredita za održavanje tekuće likvidnosti – rekao je Vranješ. Prema njegovim riječima, maksimalni odobreni iznos kredita jeste pet miliona maraka, što je i limit za odobravanje prema pravilima plasmana sredstava po kreditnim linijama IRB.
Preduzeća su se u proteklom periodu zaduživala na vrlo nepovoljan način, kaže Vranješ, budući da su veliki dio stalne imovine finansirali iz kratkoročnih kredita poslovih banaka. IRB RS se pojavila kao učesnik na tržištu i ponudila kredite s dužim rokom otplate, grejs periodom i nižim kamatnim stopama, pa su privrednici svoje buduće poslovne aktivnosti mogli da planiraju na racionalniji i efikasniji način. Sve to je doprinijelo, navodi Vranješ, da se otvore nova radna mjesta.
