Od jeseni 2008. godine postalo je veoma popularno govoriti o svetskoj finansijskoj krizi, krizi na međunarodnim finansijskim tržištima, krizi svetske ekonomije, krizi nacionalnih ekonomija i efektima globalne krize na privrede pojedinih zemalja, ali se vrlo malo pažnje posvećuje suštinskim uzrocima krize i njihovoj temeljnoj naučnoj analizi.

Autor: Ružica Mrdaković-Cvetković    

Uglavnom se debate o krizi koriste nekad u političke svrhe, nekad u cilju skretanja pažnje sa gorućih problema u nacionalnim ekonomijama kako bi se kriza neadekvatno vođene ekonomske politike svalila na uticaj negativnih eksternih faktora. Opravdanje za pogrešne poteze u domenu nacionalne ekonomije nalazi se u „prelivanju“ svetske finansijske krize.

Kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima i globalizacija su krivci za to što je Srbija ušla u fazu kada se sve više ispoljavaju socijalni problemi, nezaposlenost, pad proizvodnje. A pri tome se zaboravlja da se već godinama ne ulaže u privredu, da se ne investira u proizvodnju iz koje se može obezbediti dohodak za podmirivanje potreba za ličnu i javnu potrošnju i za investicije. 

U ovom radu pokušaćemo da sagledamo jedan od najvažnijih uzroka međunarodne finansijske krize – korišćenje dolara kao svetskog novca i potrebu drugačijeg ustrojstva na međunarodnoj monetarnoj i finansijskoj sceni. Kriza na međunarodnom finansijskom tržištu ima mnogo uzroka, ali oni najvažniji ipak potiču iz njegovog najosetljivijeg segmenta deviznog tržišta. Osnovna uloga međunarodnog finansijskog tržišta je uspostavljanje veza između finansijskih tržišta pojedinih zemalja kako bi se omogućila plaćanja koja proističu iz međunarodne ekonomske saradnje. U savremenim uslovima promenjena je ekonomska snaga nacionalnih privreda, pa se zaoštravaju manjkavosti postojećeg međunarodnog monetarnog sistema i nameće se potreba da i valute istočnoevropskih i azijskih zemalja zauzmu adekvatno mesto na međunarodnom finansijskom tržištu.

Karakteristike finansijskih tržišta i međunarodnih finansijskih tržišta

Finansijsko tržište je mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima i subjekti koji trguju finansijskim instrumentima (učesnici na finansijskim tržištima). Nacionalno finansijsko tržište obezbeđuje uslove za racionalnu upotrebu finansijskih sredstava, ali i svih faktora proizvodnje. Učesnici na finansijskom tržištu (a prema širem shvatanju učesnici na finansijskom tržištu nisu samo finansijske institucije, nego i akteri privrednog života) koji najefikasnije koriste sve faktore proizvodnje privući će najviše finansijskih sredstva za svoju aktivnost, jer iz te svoje delatnosti mogu obezbediti veće prihode vlasnicima finansijskih sredstava (u vidu kamate, dividende ili nekog drugog oblika prihoda). Osnovni elementi finansijskog sistema su: 1. finansijska tržišta, 2. finansijski instrumenti ili finansijska aktiva (koja predstavlja sinonim za finansijske instrumente) i 3. finansijske institucije. Razvijenost finansijskog sistema meri se razvijenošću elemenata finansijskog sistema. Što su razvijeniji elementi finansijskog sistema, to je i sâm sistem razvijeniji. Razvijeni finansijski sistem ima razvijeno finansijsko tržište i postoji više razvijenih segmenata finansijskog sistema. Na razvijenom finansijskom tržištu trguje se većim brojem raznovrsnih finansijskih instrumenata i veći je broj finansijskih institucija.

Finansijski sistem sastoji se iz elemenata koji omogućavaju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno ekonomskoj zajednici. To je sistem kanala kojima se vrši transfer finansijskih sredstava u privredu, između stanovništva i privrednih subjekata, između štednih jedinica i investicionih jedinica. Karakteristike finansijskih sistema su otvorenost, dinamičnost i kompleksnost. Finansijski sistem je deo privrednog sistema i zbivanja u privredi zemlje reflektuju se na finansijski sistem i na finansijska tržišta i povratno – dešavanja na finansijskom tržištu imaju upliv na nacionalnu privredu.

Međunarodna finansijska tržišta i međunarodni finansijski sistem odlikuju se, takođe, međuzavisnošću sa svetskom privredom i karakterišu ih isprepletenost i uzročno-posledične veze. Međunarodno finansijsko tržište stvara uslove za racionalnu alokaciju novca i kapitala u okvirima svetske privrede. Kapital je najmobilniji faktor proizvodnje i kao takav ne poznaje nacionalne granice, lako ih prelazi u potrazi za većim prihodom, začas preskoči u zemlju u kojoj se brže oplođuje.

Brzi razvoj međunarodnog finansijskog tržišta posledica je brzog razvoja međunarodne saradnje, međunarodne trgovine i pre svega ekonomske saradnje nacionalnih privreda. Razvoj svetske ekonomije i međunarodne ekonomske saradnje doprinosi razvoju međunarodnog finansijskog sistema, i obratno razvoj finansijskog sistema stvara pretpostavke za dalje unapređenje međunarodne trgovine. U savremenim uslovima međunarodno finansijsko tržište je istovremeno faktor i rezultanta savremenog procesa globalizacije svetske privrede.

Globalizacija predstavlja jednu od tri osnovne tendencije na savremenom međunarodnom finansijskom tržištu (pored sekjuritizacije i upravljanja rizicima). „Umesto iseckanosti na pojedina nacionalna finansijska tržišta, sa značajnim i raznovrsnim preprekama, liberalizacijom tokova novca i kapitala došlo je do čvršćih veza na međunarodnom planu, uz značajno olakšavanje uslova i, čak, ujednačavanje zakonskih propisa – što olakšava i ubrzava cirkulaciju finansijskih sredstava.“ (Predrag Jovanović Gavrilović: „Karakteristike savremenog međunarodnog finansijskog tržišta“, Referat za kongres SRRRS, Vrućica 2007)

Analiza nekih uzroka krize na međunarodnom finansijskom tržištu

Najsnažniji uticaj na međunarodno finansijsko tržište imaju promene na deviznim tržištima, jer se preko njih uspostavljaju veze između pojedinih nacionalnih finansijskih tržišta. Zato su najverovatniji razlozi izbijanja krize na međunarodnom finansijskom tržištu „deviznog porekla“. Neodrživost dolara kao svetskog novca, potreba uspostavljanja novog međunarodnog novca, potreba uspostavljanja novih valutnih blokova kao odraza snage nacionalnih ekonomija. Dolar kao svetski novac rezultat je procesa globalizacije koji nameće Amerika.

„Kao svojevrsne oblike globalizacije kroz istoriju nalazimo i u vidu osvajačkih pohoda DŽingis-kana, Otomanske države, Austrougarske carevine, kolonijalnih imperija, Napoleonovih pohoda, Hitlerovog novog poretka, Socijalističke internacionale. I nastojanje da se širi određena religija (katoličanstvo, islam) ima svojstva globalizacije. Danas, a naročito posle pada Berlinskog zida, Amerika je ta koja nastoji da ostvari globalizaciju po sopstvenom modelu, što znači – prema sopstvenim interesima.

U dugoj ljudskoj istoriji, svi pokušaji da se celom svetu nametne jedan model organizacije društva – propali su. Zašto bi sadašnji pokušaji bili sa drugačijim ishodom?

Bogatstvo sveta je u njegovoj raznovrsnosti. Zašto bi trebalo sve da se uklopi u iste kalupe – čak i kada bi to bilo moguće?

Na drugoj pak strani, razvoj nauke i tehnologije i savremeni čovek sa bogatom kulturom, širokim duhovnim vidicima i velikim prohtevima iziskuju razgranatu međunarodnu saradnju. Stvoren je visok stepen međusobne zavisnosti u proizvodnji, trgovini, iskorišćavanju prirodnih resursa, očuvanju životne sredine. Jača osećaj da se svi nalazimo u istom čamcu.

Međunarodna saradnja može da dovede do povećanja blagostanja. Ako se pod globalizacijom podrazumeva takva saradnja, onda je treba podržati bez ikakve rezerve.

Međutim, ako globalizacija podrazumeva ustrojstvo sveta prema jednom modelu, konstituisanje nekontrolisane (ili iz jednog centra kontrolisane i tom centru podređene) nadnacionalne sile – onda takvu globalizaciju treba osuditi i treba joj se suprotstavljati.“ (Predrag Jovanović Gavrilović: „Globalizacija od DŽingis-kana do ujka Sama“, prilog raspravi na međunarodnom simpozijumu „Latinska Amerika u procesu globalizacije i regionalizacije“, Beograd, mart 1998)

Iz ove ilustracije vidimo da su dominacija SAD nakon Drugog svetskog rata, ekonomski interesi ove supersile i nastojanja da se dolar i ubuduće koristi kao svetski novac u čitavom svetu, uz enormno narastanje budžetskog i platnog deficita Amerike, glavni uzroci svetske finansijske i ekonomske krize, koja je buknula tokom jeseni 2008. na finansijskom tržištu u SAD.

Kriza finansijskog tržišta najpre se manifestovala pucanjem balona na finansijskom hipotekarnom tržištu u Americi.

I dok su u istoriji izbijali politički i ratni sukobi zbog imperijalističkih nastojanja pojedinih zemalja (imperijalizam kao vid globalizacije), u današnje vreme dolazilo je do ratova i zbog pokušaja da se plaćanja nekih međunarodnih ekonomskih transakcija ne vrše u dolarima (setimo se samo kako su se provele zemlje izvoznice nafte kada su pokušale da cene nafte izražavaju u drugim valutama i ne naplaćuju u dolarima).

Sadašnji međunarodni monetarni sistem počiva na bretonvudskom sistemu u kome je dolar glavni denominator vrednosti drugih valuta i glavni izvor međunarodne likvidnosti. U dolaru se izražava vrednost unce zlata, u dolarima se izražava cena barela nafte, u dolarima se obavljaju međunarodna plaćanja između velikog broja zemalja, velika količina dolara kruži po svetu van Amerike, u dolarima se vode depoziti, devizne rezerve… Uloga dolara postala je prenaglašena u odnosu na snagu američke privrede i nesrazmerna njenim proizvodnim mogućnostima, pa se sada postavlja pitanje realnog robnog pokrića. Šta bi se desilo kada bi se svi dolari „vratili“ u Ameriku, kada bi svi koji poseduju dolare zauzvrat tražili robu (na šta naravno imaju puno pravo).

„Kad je reč o ulozi dolara u posleratnom međunarodnom monetarnom sistemu, može se reći da je to ‘fabrička greška’ napravljena u Breton-Vudsu pri stvaranju MMF, ali greška namerno napravljena. Taj sistem je podrazumevao da dolar igra ulogu svetskog novca: da se u dolarima iskazuju devizni pariteti drugih valuta, vrše međunarodna plaćanja, prave kalkulacije i fakturišu cene, da se dolari drže kao monetarna rezerva u drugim zemljama, da i stranci štede u dolarima. Znači, da dolar bude podloga međunarodne likvidnosti“ (Predrag Jovanović Gavrilović: „Karakteristike savremenog međunarodnog finansijskog tržišta“, referat za kongres SRRRS, Vrućica 2007).

Dolar je bio stub bretonvudskog monetarnog sistema, ali posle ukidanja zamenljivosti dolara za zlato 1971. godine i dve devalvacije dolara 1971. i 1973. godine došlo je promene međunarodnog monetarnog sistema (prešlo se na sistem promenljivih deviznih kurseva). Međutim, ipak, dolar nije izgubio ulogu svetskog novca zahvaljujući činjenici da dolari i dalje odlaze iz Amerike, kroz deficit platnog bilansa SAD. Enormni rast deficita ipak ima granice i kad-tad morao je da pukne balon prenaduvanog deficita i ispolji se u vidu krize, najpre na američkom finansijskom tržištu, a posle i na međunarodnom finansijskom tržištu.

Posle uspostavljanja evro zone i koncentrisanja dela azijskih zemalja oko valutnog bloka jena, nameće se potreba formiranja i četvrtog valutnog bloka. Zemlje BRIK-a su na ovogodišnjoj sesiji pokrenule ovo pitanje.

Zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i neke azijske zemlje, koje su upućene na međusobnu ekonomsku saradnju, osećaju potrebu da međusobna plaćanja ne obavljaju u dolarima, već u svojoj novoj valuti: bilo da je to konkretna novčana jedinica, što bi mogla biti sovjetska rublja, ili nova obračunska valuta slična nekadašnjoj transferabilnoj rublji – valuti koju su koristile u obračunima međusobnih plaćanja zemlje nekadašnjeg SEV-a.

Podsetimo se kako je izgledao međunarodni valutni sistem zemalja bivše istočne Evrope. Ove zemlje su zbog nekonvertibilnosti nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima najpre koristile sistem bilateralnog kliringa. Dvostrani klirinški sporazumi su 1957. godine bili zamenjeni Sporazumom o mnogostranom kliringu, uz istovremeno osnivanje obračunskog centra „Raščotnaja palata“ pri Državnoj banci SSSR, a plaćanja su se obavljala u sovjetskim rubljama kao obračunskoj jedinici. Sporazum o međusobnim obračunima i plaćanjima u prevodnim rubljama i organizaciji Međunarodne banke za ekonomsku saradnju iz 1963. godine uveo je da se sva plaćanja između zemalja članica MBES od 1. januara 1964. godine obavljaju u prevodnim (transferabilnim) rubljama. Tada je utvrđena i zlatna sadržina prevodne rublje od 0,987412 grama čistog zlata. Prevodna rublja bila je obračunska kolektivna valuta zemalja članica SEV-a u okviru multilateralnog sistema obračuna i uz podršku dve banke MBES i MIB (Međunarodna investiciona banka), koje su prestale da postoje sa raspadom SEV-a. Prevodna rublja imala je realno robno pokriće. U procesu tranzicije istočnoevropske zemlje prihvatile su „tekovine“ tržišne privrede, pa i konvertibilni način plaćanja, otvaranje računa u inostranim bankama (Rusija najčešće u Londonu – evrodolarski depoziti). Danas ekonomska moć Rusije, pa i drugih zemalja daje snagu i njihovim valutama i zato se u ovim zemljama javlja inicijativa i potreba za formiranjem novog valutnog bloka.

U uslovima krize na međunarodnom finansijskom tržištu isplivavaju na površinu određeni nedostaci sadašnjeg međunarodnog monetarnog sistema. Nameće se potreba izgradnje novog multivalutnog svetskog monetarnog sistema, u kojem će svaka nacionalna valuta učestvovati u skladu sa ekonomskom snagom zemlje koja je tu valutu emitovala. Ovakav sistem je neophodna pretpostavka za stabilnu međunarodnu ekonomsku saradnju, razvoj svetske trgovine i razvoj svetske privrede.