Najlukavije zapadne banke veoma su se obogatile u tekućoj globalnoj finansijskoj krizi, upozorava nemački magazin „Spiegl”. Zaštićene državnim garancijama i zasute jevtinim novcem poreskih obveznika – „suviše značajne da bi propale” – vodeće banke anglosaksonskog sveta: Goldman Sachs, JP Morgan, Deutsche Bank… zgrnule su proletos basnoslovan profit i već najavile izdašne božićne bonuse zaposlenima. 
Autor: Tanja Vujić
Američka investiciona banka „Goldman Sachs” imala je najveću korist od sadašnje krize, tvrdi „Spiegl”.
Trgujući (ponovo, kao i pre krize) visokorizičnim finansijskim papirima, njujorški finansijski holding, osnovan 1869. godine, ostvario je samo ovog proleća profit od 13,8 milijardi dolara! Zadovoljno poslovanjem svoje investicione sekcije, rukovodstvo „Goldman Sachsa” ovih dana je odvojilo na stranu 11,4 milijarde dolara za isplatu božićnih bonusa zaposlenima – svakom otprilike po 400.000 američkih dolara, izračunao je magazin „Forbes”.
Istovremeno, kao da sve zaduženiji i sve siromašniji svet oko njih ne postoji, deo bankarske elite sa obe strane Atlantika: JP Morgan, Deutsche Bank, UBS… najavio je novo povećanje plata zaposlenima između 20 i 60 odsto!
Oblaporno bankarsko zasipanje premijama je „apsolutno sramotno”, kritikovala je ove sedmice francuska ministarka finansija Kristin Lagard i tim povodom najavila oštru debatu na predstojećem samitu G-20 u septembru u Pitsburgu (SAD).
Moćni globalni bankari diljem sveta stali su jesenas u red pred vratima domaćih vlada zahtevajući pojas za spasavanje. Najsnalažljivije među tim bankama istovremeno su lakovernim berzanskim igračima budzašto preprodavale, ono što se danas zovu „toksični finansijski proizvodi”.
Zastrašene Velikom depresijom iz tridesetih godina 20. veka, državne uprave zavukle su ruku u džepove poreskih obveznika i krenule u zasipanje probranih banaka jevtinim novcem građana. Naviknuti na igru velikih finansijskih rizika – koju su sami izmislili krajem 20. veka – najveštiji bankari otvorili su novu sezonu „međunarodnog investicionog kockanja”.
Banke niko ne može da natera da pozajmljuju novac: u tom domenu rizici su sve veći, a profit neizvestan. Prepakivanje finansijskih proizvoda visokog rizika, starih dugova, dilovanje novonaraslim tržištem obveznica… opet su bez ikakve naročite kontrole procvetali početkom 2009: banke su počele da se ponašaju kao džinovski hedž-fondovi.
Bombardovani zloglasnim procenama o padu industrijske proizvodnje, mogućim socijalnim nemirima nesagledivih posledica, posrtanju raznih valuta, neizvesnom trendu cena sirovina i hrane… zastrašeni investitori ponovo su posegnuli ka tržištu rizičnih finansijskih papira. Ovog puta u velikoj igri rizičnim finansijskim papirima, ostao je mnogo manji broj međunarodnih banaka: „kriza je među velikim finansijerima rastrebila žito od kukolja. Najmoćniji američki bankari danas se još oštrije nego ranije opiru pokušaju Vašingtona da uvede disciplinu i smanji rizik poslovanja sektora”, otkriva agencija "Bloomberg".
„Zvanični Vašington je krenuo u spasavanje bankarskog sistema, a da ga nije reformisao. Baš zato će vrlo verovatno doći do nove krize. Tokom ranijih kriza, investicioni bankari kockali su se novcem svojih klijenata. Ovog puta domogli su se najvećeg pula novca koji svet može da ponudi: para poreskih obveznika. Ako gramzive bankare niko ne obuzda, sledeća kriza zahvatiće celokupan postojeći finansijski sistem”, prognozira nobelovac Pol Krugman u „New York Timesu”.
