ANKARA – Predstavnici Evropske komisije i premijeri Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije potpisali su sporazum o izgradnji gasovoda “Nabucco”. 
Kada bude završen, gasovod dug 3.300 kilometera će iz Kaspijskog regiona, preko Turske, u središte Evrope godišnje prenositi 31 milijardu kubnih metara gasa, kao važna alternativna energetska ruta pošiljkama koje stižu iz Rusije i trenutno zadovoljavaju trideset odsto evropskih potreba.
Potpisivanjem sporazuma od strane pet zemalja danas u Ankari su te države pristale na prelazak gasovoda preko njihove teritorije, čime se Evropa povezuje sa izvorima gasa u centralnoj Aziji i Bliskom istoku.
Projekat “Nabucco” ne može u potpunosti da ukine evropsku zavisnost od uvoza gasa iz Rusije, a možda će za punjenje cjevovoda kapaciteta 31 milijardu kubnih metara, čak biti potreban ruski gas, već ima za cilj da diverzifikuje energetske izvore na “starom kontinentu”, prenjele su svjetske agencije.
Zvaničnici Irana, Egipta i Sirije su danas, a Turkmenistana u petak, izjavili da su spremni da ponude svoj gas za potrebe cjevovoda, dok je Azerbejdžan – jedan od najvjerovatnijih snabdjevača – saopštio da “Nabuccu” daje prioritet.
Kako iz Ankare izvještava BBC-jev dopisnik Dejvid O’Birn, preostaje još mnogo toga da se dogovori – a jedno od glavnih nerješenih pitanja glasi: odakle će gas namjenjen za “Nabucco” uopšte dolaziti:
“Pet zemalja, zajednički sa Evropskom komisijom radi na projektu ‘Nabucco’ već sedam godina. I pored toga odluka da se na nivou premijera danas potpiše sporazum predstavlja izneneđenje. Za početak, još nema jasne ideje šta je u stvari dogovoreno.
Turska i Evropska komisija i dalje se raspravljaju oko toga koliko će gasa Turska moći da uzima iz gasovoda, a vlasti u Ankari tvrde da će konačni sporazum moći da se postigne tek za pola godine. Još veća briga je to što za Nabuko još nema garantovanog izvora gasa. U potencijalne snabdjevače na duge staze ubrajaju se Iran, Irak, Kazahstan, Turkmenistan i Egipat. Ali trenutno, samo je Azerbejdžan u stanju da obezbjedi 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje potrebnih da bi gasovod prema planu bio izgrađen do 2014. godine.
Prije desetak dana, vlasti u Bakuu su međutim pristale da nešto svoga gasa prodaju Rusiji. Mnogi su to shvatili kao upozorenje partnerima u projektu Nabuko da riješe svoje razmirice ili da u protivnom gas traže od nekog drugog. Iz istog razloga, na današnje svečano stavljanje potpisa u Ankari, gleda se kao na pokušaj da se Bakuu poruči: Evo, partneri u projektu “Nabucco” u stanju su da se sporazumiju, barem oko nekih pitanja.
