BANJALUKA – Nakon višegodišnjeg mobinga, prekovremenog rada koji je plaćan minimalnom platom, bez regresa i sa mizernim toplim obrokom, 64 radnice italijanskog preduzeća „Intimteks“ iz Dervente dobile su – otkaz. 
Za otkaz su saznale čitajući obaveštenje na oglasnoj tabli fabrike, pri čemu italijanski vlasnik nije poštovao otkazni rok od 30 dana, a ostao im je dužan jednu platu, regres za prošlu godinu i razliku toplog obroka.
Primer ovog preduzeća, nastalog privatizacijom bivše Tekstilne industrije „Ukrina“, još jednom je pokazao da je ženska radna snaga podnela najveći teret loših privatizacija i samovolje novih vlasnika preduzeća. Trpeći besomučno kršenje Zakona o radu i kolektivnog ugovora, radnice su dugo ćutale plašeći se otkaza. Tek sad, kada više nemaju šta da izgube, priznale su da su godinama trpele i maltretiranja na radnom mestu tzv. mobing.
„Direktor nam je govorio da ne mora da nas trpi, da smo glupe, nesposobne… Terali su nas da radimo prekovremeno i svi na minimalcu od 320 KM. Jedna je radnica dobila otkaz nakon što je ostala u drugom stanju, a izgovor je bio da ne radi dobro. Druga, koja je na bolovanju, sada je dobila otkaz“, priča jedna od radnica koja, ipak, želi da ostane anonimna.
S obzirom na to da su u tekstilnoj i kožarskoj industriji više 90 odsto radne snage žene, a takva preduzeća su uništena lošim privatizacijama, radnice su najviše i stradale. Ilustruju to primeri robne kuće „Boska“ u kojoj su 80 odsto zaposlenih žene, kao i „Beme“ iz Mrkonjić Grada. Iako pojedine radnice u fabrici obuće „Bema“ rade za 250 KM mesečno, kao razlog za ostanak u firmi navode redovnu uplatu doprinosa. Osim loše privatizacije uzrok sve goreg položaja radnica u tekstilnoj industriji je i finansijska kriza, koja je mnogim poslodavcima poslužila kao pogodan izgovor za otpuštanje viška radne snage.
Iskorišćavanje ženske radne snage nije od juče, što potvrđuje i podaci Saveza sindikata RS. Pravnoj službi SS u 2006. i 2007. obratilo se ukupno 5.084 žena, među kojima 21 trudnica. U prošloj i prvoj polovini ove godine pomoć zbog nezakonitog otpuštanja i kršenja prava na porodiljsko odsustvo tražile su 22 trudnice, a registrovano je nekoliko slučajeva mobinga.
Helsinški parlament građana Banjaluka je u svojoj publikaciji kroz „Ženska radna prava“ upozorio da su u posebno nepovoljnom položaju žene preko 40 godina starosti, trudnice i majke maloletne dece. One trpe mobing, ucene, a često i nezakonito dobiju otkaze. Ovo potvrđuje i slučaj radnice Lj. V. koja je pet godina radila na crno u jednoj privatnoj tekstilnoj firmi. Kada je poslodavac konačno prijavio u 2006. a ona naredne otišla na porodiljsko odsustvo, on je nakon pet meseci ucenjivao da se vrati u firmu, uz izgovor o povećanom obimu posla. Kada je to odbila i na posao se vratila po isteku porodiljskog odsustva, uručen joj je otkaz i proglašena je tehnološkim viškom.
Aktivistica Helsinškog parlamenta Dragana Dardić kaže da je ovo „samo jedan u moru primera kršenja prava radnica“. Napominje kako podatak da 70 odsto građana BiH najviše strahuje od gubitka posla pokazuje poražavajuće stanje u društvu i podaničkom položaju, naročito ženske, nekvalifikovane radne snage.
Svesni i nemoćni
Predsednik Sindikata tekstila, obuće i kožarstva RS Danko Ružičić kaže da je prosečna plata u ovoj industriji oko 360 KM, a većina prima najnižu platu od 320 KM. On kaže kako je svestan da su žene, koje su najvećim delom zaposlene u ovoj grani proizvodnje žrtve neuspelih privatizacija i da je oko 70 preduzeća već je otišlo stečaj, a radnice na biro.
