LONDON – Evropski bankarski regulator založio se za "lošu banku" EU koja bi od kreditora kupila milijarde evra nenaplativih zajmova sa ciljem da se prekine "začarani krug" pada profita, usporenog kreditiranja i slabog ekonomskog rasta.
"Loša banka" bi nastojala da proda nenaplative zajmove po realnoj ekonomskoj vrednosti a ako bi u tome bila neuspešna tri godine, zajmovi bi se prodali po tržišnoj ceni. Nenaplativi zajmovi u bankarskom sistemu EU premašuju hiljadu milijardi evra a najveći su u Italiji gde dostižu 276 milijardi.
Prvi čovek Evropske bankarske agencije (EBA) Andrea Enria rekao je u govoru 30. januara u Luksemburgu da problem nenaplativih zajmova u regionu zahteva hitnu akciju jer su kreditori zatrpani toksičnim zajmovima vrednim više od hiljadu milijardi evra.
Enria je uveren da Evropskoj uniji preti opasnost da reaguje na bankarsku krizu zbog loših zajmova sporije čak i od Japana nakon "izgubljene decenije" devedesetih godina prošlog veka, iako je Unija priznala problem mnogo brže nego što je to uradio Tokio, preneo je britanski poslovni dnevnik Fajnenšel tajms.
Predsednik EBA predložio je da EU osnuje fond uz podršku novca poreskih obveznika koji će kupovati loše zajmove od posrnulih kreditora po "realnoj ekonomskoj vrednosti", odnosno ceni koju utvrdi fond nakon što podrobno razmotri zajmove.
Ocenjuje se da bi korist od toga bila dvostruka – uz povećanje transparentnosti oko stvarne vrednosti ogromnih nenaplativih zajmova koji optrećuju bilanse mnogih banaka, obim tržišta takve imovine koje je u povoju bi porastao.
EBA, koju čine nacionalni bankarski regulatori članica EU, nema moć da sama realizuje projekat osnivanja "loše banke" i, kako piše britanski dnevnik, govor njenog predsednika bio je usmeren na promociju ideje i pokretanje debate u Briselu i drugim evropskim prestonicama.
EU je razmatrala različite ideje kako da smanji nenaplative zajmove banaka i zvaničnici nacionalnih ministarstava finansija rade na izveštaju koji bi trebalo da bude gotov u martu. Istovremeno će za svaki formalni EU predlog biti potrebno mnogo vremena.
Enria se nada da će se njegov plan učiniti prihvatljivim protivnicima državne pomoći za banke zahvaljujući predlogu da "loša banka" prodaje nenaplative zajmove na tržištu nakon utvrđenog vremena sa ovlašćenjem da nadoknadi gubitke od samih kreditora.
Prema planu, račun će podeliti kreditori i zemlja iz koje su, tako da neće biti opasnosti da se deli među članicama EU, na šta neke zemlje poput Nemačke ne žele da pristanu.
Nenaplativi zajmovi u bankarskom sistemu EU dostižu 1,06 hiljada milijardi evra i predstavljaju 5,4% bruto zajmova sektora, što je više nego trostruko veći nivo nego u drugim bankarskim sistemima, poput japanskog ili američkog.
Od te sume, više od četvrine je u Italiji koja ima 276 milijardi evra loših zajmova. Vlada Italije nedavno je nadzirala stvaranje "loše banke" za kupovinu nenaplativih zajmova od slabijih kreditora koristeći novac prikupljen od snažnijih institucija.
Evropska centralna banka (ECB) povećava pritisak na banke iz zone evra da smanje portfelj loših zajmova tako što će povećati kapital za sumu potrebnu da se oni otpišu po ceni kliringa na tržištu i prodati ih.
To je dovelo do nacionalizacije banke Monte dei Paski di Siena nakon što treća po veličini aktive italijanska banka u decembru nije uspela da od privatnih investitora prikupi kapital koji je zahtevao regulator.
Problem nenaplativih zajmova najmanje muči Veliku Britaniju, Nemačku, baltičke zemlje, Beneluks i nordijske zemlje.
Istovremeno su Španija i Irska posle finansijske krize iskoristile od strane države podržane "loše banke" da očiste bankarske sistema od toksičnih zajmova. Međutim, u EU su od tada na snazi mnogo oštrija pravila po kojima kada neka banka dobije državnu pomoć, gubitke imati i vlasnici neosiguranih obveznica.
Klaus Regling, čelnik Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM), fonda za spasavanje zone evra, pozdravio je predlog Agencije o osnivanju "loše banke" koja bi mogla da kupi do 250 milijardi evra teško naplativih zajmova.
"Verovatno je potrebna neka uloga javnog sektora", kazao je Regling dodajući da je politička prednost predloga što ne uključuje deljenje troškova loših zajmova širom EU.
(Izvor: Financial Times/EurActiv)
