DAVOS – Na otvaranju Svjetskog ekonomskog foruma duhove je uzburkao francuski predsjednik Nikola Sarkozi izjavivši da je neophodna promjena bankarskih pravila, inače svijet preuzima preveliki rizik za svoju budućnost.

Sarkozi je s govornice osuo paljbu na globalizaciju, manipulacije valutama, neodgovorne špekulativne poteze i ‘nepristojno visoke’ plate u finansijskom sektoru.

U uvodnom govoru na skupu on je okupljenim zvaničnicima iz politike i biznisa rekao da kapitalizam mora postati manje ‘dogovoran’, da se bankari moraju više koncentrisatii na odobravanje zajmova, a manje na svoje plate te da zemlje koje namjerno potcjenjuju vlastitu valutu mogu očekivati protivudar u obliku protekcionizma.

Više od svega, Sarkozi je naglasio potrebu redefinisanja i ponovog osmišljavanja i kapitalizma i globalizacije.

Finansijska kriza iz 2008. i ekonomska recesija koja je uslijedila ‘nisu bile samo globalna kriza, nego kriza globalizacije i u globalizaciji’, rekao je francuski predsjednik.

Ukazao je da su finansije, slobodna trgovina i konkurencija ’samo sredstva, a ne ciljevi’, dodajući da ‘veliko pitanje’ nije čime zamijeniti kapitalizam, već kako razviti njegov manje antagonistični oblik.

‘Spasit ćemo kapitalizam samo ako ga ponovo osmislimo, ako ga učinimo moralnijim’, rekao je francuski predsjednik.

U govoru, koji se često nije poklapao s tekstom unaprijed podijeljenim novinarima, Sarkozi je napao ‘monetarne manipulacije’ uopšte, a posebno supremaciju dolara.

‘Ne možemo imati multipolarni svijet, a samo jednu svjetsku valutu’, rekao je, dodavši da je svijetu potreban ‘novi Bretton-Woods’, aludirajući na sistem valutnih kurseva ustanovljen nakon Drugog svjetskog rata.

Sarkozy je ocijenio i da je potcijenjenost ‘određenih valuta’ loša za fer trgovinu i konkurentnost te da bi mogla da rezultirati protekcionizmom.

‘Nećemo dopustiti monetarni damping’, rekao je Sarkozi. Veliki dio analitičara ovu izjavu dovodi u vezu s namjernim održavanjem niskog kursa kineske valute, juana, čime se uveliko pomaže kineskom izvozu i ukupnoj privredi.

Zvaničnici sa Wall Streeta kritikovali su danas plan američkog predsjednika Baraka Obame o ograničavanju veličine i aktivnosti banaka i izrazili sumnju da će ideja biti pretočena u zakon.

Obama je u govoru o stanju nacije kritikovao “loše ponašanje” i bezobzirnost bankara i finansijera sa Vol strita, što je dovelo do najdublje ekonomske krize od tridesetih godina prošlog vijeka.

Obama je predložio da Kongres usvoji oštre zakone o finansijskim regulativama uprkos lobiranju finansijskog sektora da se to ne učini.

Hauard Lutnik, direktor privatne investicione banke “Kanton Ficdžerald” izjavio je tokom Svjetskog ekonomskog foruma u Davosu da Obama vodi “populističku borbu protiv banaka”.

“Zabavno je napadati banke, kada vam ne ide dobro usvajanje reforme zdravstva”, rekao je Lutnik.

Obama je izazvao potres na finansijskim tržištima širom svijeta kada je 21. januara predložio da se prekine saradnja komercijalnih banaka i hedž fondova i da se privatnim fondovima onemogući trgovanje nekretninama.

On je rekao da finansijski sektor treba da nadoknadi novac poreskih obveznika koji je omogućio najvećim bankama da prežive krizu.

Poslovni lideri upozorili su na godišnjem sastanku u Davosu da bi nekoordinisane i oštre mjere u finansijskoj industriji mogle da ometu izlazak privrede iz recesije.

“Kao i sve druge regulative i ove izazivaju zabrinutost, jer ne znate da li je riječ o tenku koji puca u svim pravcima”, rekao je Litnik.

On je ocijenio da je popularno kritikovati banke, ali da se zaboravlja da su one ključ za oporavak ekonomije.

Džon Stadžinski, šef savjetodavne grupe u privatnoj firmi “Blackstone”, izjavio je da će Obamin plan u mnogome zavisti od detalja, koji još nisu objavljeni.

“Tržištu je sigurno laknulo, jer nije izvršio nuklearni napad na Wall Street”, zaključio je Stadžinski.

Profesor Njujorškog univerziteta Nuriel Rubini pesimistički ocjenjuje perspektive Evropske unije i zajedničke monete evra uz opasku da više od Grčke evrozonu ugrožava Španija.

"U perspektivi, ne ove ili naredne godine, ali u budućnosti možemo očekivati raspad valutnog saveza u EU, i to je rastući rizik", rekao je Rubini na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu.

 Rubini smatra da će evrozona za sada funkcionisati s jakim centrom i nešto slabijom periferijom, ali da u jednom trenutku neke od zemalja mogu izaći iz te monetarne unije, odnosno napustiti evro. Rubini, koji je predvidio globalnu ekonomsku krizu, istakao je da će to biti prvi ispit snage evrozone.

"Španiju i Grčku muče visoki budžetski deficiti i pad konkurentnosti. Te zemlje su u evrozoni, zato ne mogu da pribjegnu vraćanju svojih valuta i njihovoj devalvaciji, što bi uz izvoz pomoglo njihov izlazak iz recesije", kaže Rubini.

Iako je Grčka u fokusu evropske javnosti zbog ogromnog budžetskog deficita, Rubini ističe da je Španija veća prijetnja za evrozonu.

"Španija kao četvrta ekonomija u tom regionu, bez obzira na sve probleme u Grčkoj, u većoj mjeri može da ugrozi evrozonu. U Španiji je slabiji bankarski sistem i stopa nezaposlenosti je viša i gotovo dvostruko veća od prosjeka EU", kaže Rubini.

Prošle godine budžetski deficit Grčke više od četiri puta je premašio kvotu od tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), koju je utvrdila EU. Grčka je jedna od 13 zemalja koja po preporukama Evropske komisije u određenom roku treba da snizi budžetski deficit. Grčki dug ove godine mogao bi da dostigne 120 odsto BDP-a, što je najviši nivo među članicama EU.

Prvi čovjek Evropske centralne banke (ECB), Žan-Klod Triše, međutim, kaže da je apsurdno misliti da se evrozona može raspasti. On je odbacio mišljenje da bi Grčka mogla da izađe iz evrozone.