BANJALUKA – Čak 10 od 30 banaka u BiH u prvih devet meseci ove godine poslovalo sa gubitkom, što se nije desilo otkad su na bh. tržište ušle strane banke. Trećina banaka u BiH dočekaće Novu godinu sa gubitkom koji će premašiti iznos od 25 miliona maraka.

Prema podacima agencija za bankarstvo Republike Srpske i Federacije BiH, čak 10 od ukupno 30 banaka u BiH u prva tri kvartala 2009. poslovalo je sa gubitkom, što je nezabeležen slučaj od kada su se strane banke pojavile u BiH.

Ekonomski analitičari tvrde da je očajnom stanju u bankarskom sektoru kumovala svetska ekonomska kriza, kojoj su banke u BiH odolevale do pre nekoliko meseci. Ipak, tada su ušle u minus, koji bi, prema procenama entitetskih agencija za bankarstvo do kraja godine mogao da premaši 25 miliona maraka. O lošim rezultatima u ovoj godini najbolje svedoči činjenica da su dve od 10 banaka u RS poslovale sa gubitkom. Stanje u Federaciji je znatno gore, jer će osam od ukupno 20 banaka koje posluju u tom entitetu ovu godinu završiti sa gubitkom.

U međuvremenu, bankarski stručnjaci tvrde da gubitak u njihovim trezorima neće uticati na likvidnost banaka. Nezavisni bankarski stručnjaci, međutim, ističu da postoji bojazan da će neke od banaka do Nove godine zapasti u još težu situaciju jer se nisu snašle u sve težim okolnostima dramatičnog povećanja broja preduzeća koja nisu u stanju da vraćaju preuzete kredite.

S druge strane, banke tvrde da građani ne treba da se plaše mogućnosti da banke manjak u svojim kasama pokušaju da nadoknade podizanjem kamata na kredite. Za to, kako tvrde, više nema prostora zbog jake konkurencije u ovoj oblasti. Takođe, rukovodstvo banaka ističe i da nema izgleda ni za zaustavljanje kreditnih linija za građane.

Prema izveštaju Agencije za bankarstvo RS, za prvih devet meseci ove godine dve banke u RS zabeležile su gubitak od 3,6 miliona KM, dok su za FBiH, koja još nije izišla sa zvaničnim izveštajem, očekivanja još gora, jer će, prema nekim procenama, njihov gubitak premašiti 20 miliona maraka. U isto vreme, ukupni profit bankarskog sektora je za čak 42 odsto manji nego lani, na šta su ovih dana upozorili i zvaničnici Centralne banke BiH. Kemal Kozarić, guverner Centralne banke, skrenuo je, naime, pažnju na alarmantan podatak da je u poslednjem kvartalu rast neotplaćenih kredita dostigao rekordan nivo, najviši u posleratnom periodu!

Radovan Bajić, predsednik Udruženja banaka BiH, tvrdi da ovi podaci, ipak, nisu preterano zabrinjavajući i da se u drugoj polovini iduće godine može očekivati stabilizacija bankarskog sektora. On objašnjava da su gubici banaka izazvani prvenstveno velikim rastom troškova, koji se dovode u direktnu vezu sa efektima svetske ekonomske krize.

Zlatko Barš, direktor Agencije za bankarstvo Federacije BiH, smatra da banke ne smeju da dodatno podižu kamate zbog loših reakcija u javnosti.

On kaže da bi to, u normalnim okolnostima, bio očekivan odgovor na slabe rezultate, ali tvrdi da se banke sada neće usuditi da povuku takav potez.

– Što se tiče banaka u Federaciji, njih osam je prvih devet meseci ove godine završilo sa gubitkom, a situacija se, verovatno, do sada nije bitno promenila. Takav rezultat je, dobrim delom, posledica povećanja cene novca koji banke uzimaju na inostranom tržištu i onda plasiraju u domaći privredeni sektor. Globalno gledano, to su direktne posledice svetske krize, koja je dovela do toga da sve više korisnika kredita kasni sa njihovom otplatom, što povećava troškove banaka za rezervisanje sredstava i dovodi ih u još težu poziciju – kaže Barš.

– Sve veći broj preduzeća nije u stanju da vraća preuzete kredite, pa traže njihov reprogram, zbog čega banke moraju da rezervišu dodatna sredstva za te iznose. Ipak, to ne znači da će to biti stvarni trošak, jer će povratom tog, reprogramiranog kredita taj iznos biti prikazan kao dobit banke. Zato u narednoj godini mogu da se očekuju rezultati slični ovogodišnjim, s tim da poboljšanje može da se očekuje u drugoj polovini godine. Banke su slika i prilika stanja u privredi, a ako se preduzeća do tada oporave, kako se očekuje, to će se pozitivno osetiti i u bankama. Ali, ne može se očekivati neki spektakularan oporavak, već samo blago poboljšanje stanja – kaže Bajić.

On dodaje da je teško verovati da će banke koje su zapale u minus pribeći povećanju kamata, jer bi time izvršile dodatni udar na ionako osiromašene građane i preduzeća. Bajić tvrdi da bi banke u tom slučaju zapale u još veće probleme jer bi njihovi klijenti prebegli u konkurentske kuće.

Aleksandar Ljuboja iz Udruženja ekonomista RS – SWOT, smatra da gubitaši nisu na vreme reagovali i otklonili interne slabosti, koje su ih i dovele u „minus". Ipak, on kategorično tvrdi da sve veće broj gubitaša među bankama neće uticati na stabilnost bankarskog sektora, jer banke, kako tvrdi, raspolažu dovoljnim rezervama kapitala.

– Gubitku je, pre svega, kumovala sve slabija privredna aktivnost, što je smanjilo prihod banaka na osnovu naknada za platni promet i slične transakcije, dok su, s druge strane, prihodi od kamata bili na sličnom nivou kao prethodnih godina. S druge strane, troškovi banaka su povećani zbog rezervisanja sredstva za loše kreditne plasmane. Sve to je dovelo do velikog pada dobiti banaka – objašnjava Ljuboja.