Ban­kar­ski sek­tor u BiH je pre­ma pre­li­mi­nar­nim re­zul­ta­ti­ma la­ni ostva­rio do­bit od 367,1 mi­li­on ma­ra­ka, a nje­go­va sta­bil­nost pri­o­ri­tet je u idu­ćem pe­ri­o­du, is­ta­kao je pred­sjed­nik Upra­ve Ko­mer­ci­jal­ne ban­ke Ba­nja­lu­ka i pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Udru­že­nja ba­na­ka BiH Bo­ško Me­ki­njić.

 GLAS: Ne­dav­no ste ime­no­va­ni za pred­sjed­ni­ka Uprav­nog od­bo­ra Udru­že­nja ba­na­ka BiH, ko­ji će bi­ti Va­ši pri­o­ri­tet to­kom man­da­ta?

 ME­KI­NјIĆ: Plan ra­da Udru­že­nja ba­na­ka BiH (UB­BiH) za na­red­ni pe­ri­od sa­či­njen je u sa­rad­nji sa svim ban­ka­ma čla­ni­ca­ma, ko­je su kroz svo­je pri­je­dlo­ge da­le do­pri­nos nje­go­voj iz­ra­di. Uprav­ni od­bor će i u na­red­nom pe­ri­o­du svo­je ak­tiv­no­sti usmje­ri­ti na pod­sti­ca­nju una­pre­đe­nja re­gu­la­ti­ve re­le­vant­ne za ban­kar­ski sek­tor, uklјu­ču­ju­ći har­mo­ni­za­ci­ju en­ti­tet­skih pro­pi­sa, na­sta­vak struč­nog ospo­so­blјa­va­nja i una­pre­đe­nja do­bre po­slov­ne prak­se kroz se­mi­na­re, ra­di­o­ni­ce, ras­prav­ne sa­stan­ke i struč­ne ko­mi­si­je. Po­sto­je­ću sa­rad­nju s in­sti­tu­ci­ja­ma na en­ti­tet­skom i na ni­vou BiH na­sto­ja­će­mo da una­pri­je­di­mo, a u kon­ti­nu­i­te­tu će se ra­di­ti na us­po­sta­vlјa­nju no­vih kon­ta­ka­ta. In­ten­ziv­no će se ra­di­ti na una­pre­đe­nju ko­mu­ni­ka­ci­je i sa­rad­nje sa in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je su od zna­ča­ja za ban­kar­ski sek­tor, a to su Agen­ci­ja za ban­kar­stvo, Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, Agen­ci­ja za osi­gu­ra­nje de­po­zi­ta BiH, Agen­ci­ja za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka, za­tim sa Udru­že­nji­ma ba­na­ka iz ze­ma­lјa okru­že­nja, kao i sa­rad­nji sa Evrop­skom ban­kar­skom fe­de­ra­ci­jom, či­ji je član i UB­BiH uz pro­ši­re­nje dje­lo­va­nja kroz član­stva i sa­rad­nju sa dru­gim udru­že­nji­ma ba­na­ka. Na­sta­vi­će se iz­u­zet­no do­bra su­rad­nja ko­ju UB­BiH ima sa Cen­tral­nom ban­kom BiH kroz struč­ne sa­stan­ke, za­jed­nič­ku or­ga­ni­za­ci­ju do­ga­đa­ja, raz­mje­nu in­for­ma­ci­ja i iz­vje­šta­ja, kao i za­jed­nič­ko za­la­ga­nje za una­pre­đe­nje broj­nih pi­ta­nja od in­te­re­sa za ban­ke. Udru­že­nje ba­na­ka je i u pret­hod­nom pe­ri­o­du ima­lo in­ten­zi­van rad sa svim me­di­ji­ma, a i u 2019. go­di­ni pla­ni­ra­mo na­sta­vi­ti i una­pri­je­di­ti ko­mu­ni­ka­ci­je sa jav­no­šću pu­tem in­ter­net stra­ni­ce www.ub­bih.ba.

 GLAS: Da li ste za­do­volј­ni ure­đe­no­šću ban­kar­skog si­ste­ma u BiH i ka­ko ocje­nju­je­te re­zul­ta­te ban­kar­skog sek­to­ra u pro­te­kloj go­di­ni?

 ME­KI­NјIĆ: Ban­kar­ski sek­tor u BiH pre­ma op­štem mi­šlјe­nju je sek­tor ko­ji je naj­bo­lјe re­gu­li­san, kon­tro­li­san i or­ga­ni­zo­van u BiH. Za­htje­vi, no­ve re­gu­la­ti­ve, im­ple­men­ta­ci­ja evrop­skih di­rek­ti­va za po­slo­va­nje i kon­tro­lu ba­na­ka sva­ka­ko su do­dat­no do­pri­ni­je­li oču­va­nju i ja­ča­nju si­gur­no­sti i sta­bil­no­sti ban­kar­skog sek­to­ra. U BiH pre­o­vla­da­va kon­zer­va­tiv­no ban­kar­stvo sa de­po­zi­ti­ma kao osnov­nim iz­vo­rom po­slo­va­nja i kre­di­ti­ma kao osnov­nim pro­iz­vo­dom. I po­red ve­li­ke kon­ku­ren­ci­je, pa­da ka­mat­nih sto­pa i umje­re­nog ra­sta kre­di­ta u 2018. go­di­ni su ostva­re­ni re­kord­ni re­zul­ta­ti po­slo­va­nja sek­to­ra. Pre­ma pre­li­mi­nar­nim re­zul­ta­ti­ma, na ni­vou ban­kar­skog sek­to­ra is­ka­za­na je do­bit u iz­no­su od 367,1 mi­li­on KM. Ukup­na ak­ti­va ban­kar­skog sek­to­ra iz­no­si­la je 31 mi­li­jar­du KM i bi­lјe­ži rast u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu. Kre­dit­na ak­tiv­nost u ban­kar­skom sek­to­ru je u po­ra­stu i ukup­ni kre­di­ti su do­sti­gli ni­vo od oko 19,4 mi­li­jar­de KM. Kre­di­ti prav­nim li­ci­ma su iz­no­si­li 10,2 mi­li­jar­di KM, a fi­zič­kim li­ci­ma 9,2 mi­li­jar­di KM. Ukup­ni de­po­zi­ti ban­kar­skog sek­to­ra bi­lјe­že rast i do­sti­gli su ni­vo od 21,7 mi­li­jar­di KM. De­po­zi­ti prav­nih li­ca iz­no­se 9,6 mi­li­jar­di KM i ima­li su pu­no ve­ći rast od de­po­zi­ta sta­nov­ni­štva ko­ji iz­no­se 12,1 mi­li­jar­di KM.

 GLAS: Šta mo­že­mo oče­ki­va­ti u ovoj go­di­ni ka­da je ri­ječ o ban­kar­skom sek­to­ru u BiH?

 ME­KI­NјIĆ: Si­gur­no je da mo­že­mo oče­ki­va­ti odr­ža­va­nje sta­bil­no­sti ban­kar­skog sek­to­ra, uz za­do­vo­lјa­va­ju­ću li­kvid­nost i ka­pi­ta­li­zo­va­nost, po­seb­no za­hva­lјu­ju­ći zna­čaj­nom una­pre­đe­nju re­gu­la­ti­ve ban­kar­skog sek­to­ra. Ima­ju­ći u vi­du na­ve­de­ne pre­li­mi­nar­ne re­zul­ta­te ban­kar­skog sek­to­ra, te uz pret­po­stav­ku na­stav­ka po­zi­tiv­nih eko­nom­skih tren­do­va u BiH, ze­mlјa­ma okru­že­nja i ze­mlјa­ma ko­ji su naj­zna­čaj­ni­ji eko­nom­ski part­ne­ri, mo­že se oče­ki­va­ti na­sta­vak ra­sta ma­se ukup­nih kre­di­ta ne­što umje­re­ni­jim sto­pa­ma ra­sta. Sto­pa ra­sta ukup­nih kre­di­ta u 2019. go­di­ni mo­gla bi se kre­ta­ti iz­me­đu 5,5 i šest od­sto. U seg­men­tu šted­nje gra­đa­na, go­di­na­ma bi­lјe­ži­mo re­kor­dan ni­vo šted­nje u ban­ka­ma i za oče­ki­va­ti je da se na­sta­vi trend ra­sta. Sta­bi­lan do­ma­ći ban­kar­ski sek­tor, uz si­gu­ran si­stem za osi­gu­ra­nje de­po­zi­ta, pru­ža ga­ran­ci­ju sta­nov­ni­štvu za dr­ža­nje svo­jih fi­nan­sij­skih sred­sta­va na ra­ču­ni­ma u ban­ka­ma. U 2019. go­di­ni oče­ku­je se da­lјi rast ukup­nih de­po­zi­ta ta­ko­đe po ne­što umje­re­ni­joj sto­pi iz­me­đu pet i šest od­sto, uz za­dr­ža­va­nje ni­skog ni­voa pa­siv­nih ka­mat­nih sto­pa i u na­red­nom pe­ri­o­du. Sva­ka­ko mo­že­mo oče­ki­va­ti da­lјe una­pre­đe­nje re­gu­la­ti­ve ban­kar­skog sek­to­ra, ko­ja ne­mi­nov­no im­pli­ci­ra do­dat­nu si­gur­nost za vla­sni­ke ka­pi­ta­la i kli­jen­te ba­na­ka.

 GLAS: Pro­ble­ma­tič­ni kre­di­ti mu­če ban­ka­re i u svi­je­tu i kod nas. Ka­ko vi­di­te rje­še­nje za lo­še pla­sma­ne?

ME­KI­NјIĆ: Ka­da go­vo­ri­mo o lo­šim kre­di­ti­ma bit­no je na­gla­si­ti da je pro­ce­nat NPL-a u zna­čaj­noj mje­ri sma­njen i pre­ma pre­li­mi­nar­nim re­zul­ta­ti­ma kre­će se is­pod de­set od­sto što sva­ka­ko pred­sta­vlјa još je­dan znak sta­bil­no­sti ban­kar­skog sek­to­ra, po­seb­no ka­da se uzme u ob­zir ko­li­ki je pro­ce­nat NPL bio u po­slјed­njih ne­ko­li­ko go­di­na. Ovo sma­nje­nje je re­zul­tat kon­ti­nu­i­ra­ne na­pla­te lo­ših kre­di­ta u ve­ći­ni ba­na­ka, ali pri­je sve­ga ri­go­ro­zni­jih za­htje­va re­gu­la­tor­nih or­ga­na, kao i eks­ter­nih re­vi­zi­ja i po­stu­pa­ka ko­ji su pro­ve­de­ni u svim ban­ka­ma a ti­ču se pre­gle­da kva­li­te­ta ak­ti­ve, ali i po­ve­ća­nja ukup­nog kre­dit­nog port­fo­li­ja ba­na­ka i in­ten­ziv­ne kre­dit­ne ak­tiv­no­sti, što je sva­ka­ko do­dat­no uti­ca­lo na sma­nje­nje pro­cen­ta ri­zič­nih kre­di­ta u ukup­nim kre­di­ti­ma. Bit­no je is­ta­ći da je za­bi­lјe­že­no po­bolј­ša­nje i osta­lih pa­ra­me­ta­ra ri­zič­no­sti kre­dit­nog port­fo­li­ja, a to se pri­je sve­ga od­no­si na po­kri­ve­nost ri­zič­nih kre­di­ta sa is­prav­ka­ma vri­jed­no­sti, što su­štin­ski zna­či da je ve­ći­na ba­na­ka iz­vr­ši­la do­vo­lјan ni­vo obez­vre­đe­nja ri­zič­nih kre­di­ta. U di­je­lu za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, po­treb­no je iz­mje­nom za­kon­skog okvi­ra omo­gu­ći­ti ban­ka­ma pro­da­ju lo­ših pla­sma­na u seg­men­tu fi­zič­kih li­ca tre­ćim stra­na­ma, ka­ko bi se omo­gu­ćio raz­voj se­kun­dar­nog tr­ži­šta NPL kre­di­ti­ma. Tre­ba una­pri­je­di­ti re­gu­la­ti­vu ve­za­no za ste­če­nu ma­te­ri­jal­nu imo­vi­nu na­ro­či­to u ve­zi sa pi­ta­njem ro­ko­va za pro­da­ju ove imo­vi­ne, a po­seb­no ima­ju­ći u vi­du tre­nut­nu sud­sku prak­su i du­ži­nu tra­ja­nja sud­skih po­stu­pa­ka. UB­BiH je ini­ci­ra­lo iz­mje­nu re­gu­la­ti­ve pre­ma agen­ci­ja­ma za ban­kar­stvo na na­čin ka­ko je to ri­je­še­no u ze­mlјa­ma u okru­že­nju.

 GLAS: Na kom ni­vou su na­še ban­ke ka­da je u pi­ta­nju di­gi­ta­li­za­ci­ja i uop­šte mo­der­ni­za­ci­ja po­slo­va­nja? Da li do­volј­no br­zo pra­ti­mo raz­vi­je­ni­je ze­mlјe?

 ME­KI­NјIĆ: Br­zi, glo­bal­ni raz­voj teh­no­lo­gi­je ni­je mo­gao za­o­bi­ći ban­ke u BiH ko­je su vr­lo br­zo shva­ti­le pred­no­sti di­gi­ta­li­za­ci­je. Na­še ban­ke ima­ju od­go­va­ra­ju­ći ste­pen di­gi­ta­li­za­ci­je, ali na­rav­no da su mo­gu­ća una­pre­đe­nja u tom seg­men­tu, i na to­me kon­ti­nu­i­ra­no ra­di­mo. Di­gi­ta­li­za­ci­ja pro­ce­sa una­pre­đu­je is­ku­stvo kli­je­na­ta, po­di­že ni­vo kva­li­te­ta uslu­ga sa­vje­to­va­nja i una­pre­đu­je pro­da­ju na da­lјi­nu, po­ve­ća­va­ju­ći broj pro­iz­vo­da do­stup­nih pu­tem di­gi­tal­nih plat­for­mi i broj kon­ta­ka­ta sa kli­jen­ti­ma. Iako u po­čet­nom pe­ri­o­du ula­ga­nja zna­čaj­no pre­ma­šu­ju pri­ho­de ko­ji se ostva­ru­ju iz ovih po­slo­va, ban­ke se su­o­ča­va­ju sa po­ra­stom kon­ku­ren­ci­je u vi­du či­ta­vog ni­za no­vih tr­ži­šnih uče­sni­ka kao što su di­gi­tal­ne ban­ke, in­sti­tu­ci­je ko­je nu­de fi­nan­sij­ske uslu­ge po­dr­ža­ne no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma, e-tr­go­vi­ne i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kom­pa­ni­je, pru­ža­o­ci ban­kar­skih plat­for­mi i slič­no. Ova­kva kon­ku­ren­ci­ja je spo­sob­na da br­zo re­a­gu­je na pro­mje­ne u oče­ki­va­nju i po­na­ša­nju ko­ri­sni­ka uslu­ga i na taj na­čin mo­ti­vi­še ban­ke da ula­žu u teh­no­lo­gi­je ka­ko bi spri­je­či­le od­liv kli­je­na­ta.

 GLAS: Ka­ko ocje­nju­je­te re­zul­ta­te Ko­mer­ci­jal­ne ban­ke Ba­nja­lu­ka u po­slov­noj 2018. go­di­ni i šta oče­ku­je­te u na­red­nom pe­ri­o­du?

 ME­KI­NјIĆ: Kao pred­sjed­nik Upra­ve Ko­mer­ci­jal­ne ban­ke Ba­nja­lu­ka, za­do­volј­stvo mi je is­ta­ći da je iza nas naj­u­spje­šni­ja po­slov­na go­di­na do sa­da. Ostva­re­ni su re­kord­ni re­zul­ta­ti u po­gle­du ra­sta kre­dit­ne i de­po­zit­ne ak­tiv­no­sti, ali i pro­fi­ta­bil­no­sti ban­ke, uz za­dr­ža­va­nje vi­so­kog ni­voa si­gur­no­sti i ka­pi­ta­li­zo­va­no­sti ban­ke. U skla­du sa po­tre­ba­ma na­ših kli­jen­ta pro­ši­ri­li smo po­slov­nu mre­žu otva­ra­njem no­vih or­ga­ni­za­ci­o­nih je­di­ni­ca, te iz­vr­ši­li ši­re­nje i mo­der­ni­za­ci­ju mre­že ban­ko­ma­ta, či­me smo ovaj seg­ment po­slo­va­nja uči­ni­li još si­gur­ni­jim za na­še kli­jen­te. Sva­ko­dnev­no na­sto­ji­mo za­dr­ža­ti po­zi­ci­ju po­u­zda­nog part­ne­ra jer nas po­vje­re­nje kli­je­na­ta i nji­ho­vo za­do­volј­stvo či­ni pre­po­zna­tlјi­vom ban­kom. U sa­rad­nji sa ma­tič­nom ban­kom, pla­ni­ra­mo da na­še uslu­ge kon­ti­nu­i­ra­no una­pre­đu­je­mo i pri­la­go­đa­va­mo po­tre­ba­ma kli­je­na­ta uz oče­ki­va­ni na­sta­vak po­zi­tiv­nih tren­do­va po­slo­va­nja.

Bi­je­la knji­ga

 

GLAS: Kra­jem 2018. go­di­ne po­kre­nu­te su ak­tiv­no­sti na iz­ra­di Bi­je­le knji­ge kao do­ku­men­ta ko­ji tre­ba da ob­je­di­ni svu pro­ble­ma­ti­ku s ko­jom se ban­ke su­sre­ću. Mo­že­te li nam re­ći ne­što vi­še o sa­dr­ža­ju tog do­ku­men­ta i ka­da se mo­že oče­ki­va­ti da Bi­je­la knji­ga bu­de pred­sta­vlјe­na jav­no­sti?

 

ME­KI­NјIĆ: Pro­ces iz­ra­de Bi­je­le knji­ge pod­ra­zu­mi­je­va iz­ra­du do­ku­men­ta ko­ji tre­ba da ob­je­di­ni svu pro­ble­ma­ti­ku s ko­jom se ban­ke su­sre­ću i ko­ja ban­ka­ma stva­ra koč­ni­cu u ra­du, te pri­je­dlo­ge rje­še­nja, kao i pri­mje­re ka­ko je to re­gu­li­sa­no u ze­mlјa­ma okru­že­nja. Plan je da Bi­je­la knji­ga bu­de pred­sta­vlјe­na jav­no­sti u 2019. go­di­ni. Fo­kus ra­da UB­BiH će bi­ti na ak­tiv­no­sti­ma i pri­je­dlo­zi­ma ko­ji su ra­ni­je do­sta­vlјa­ni a ko­ji će bi­ti uklјu­če­ni i u Bi­je­lu knji­gu. Do­dat­no, UB­BiH će kon­stant­no ini­ci­ra­ti no­ve ak­tiv­no­sti, po­seb­no po pi­ta­nju uvo­đe­nja je­din­stve­nog plat­nog na­lo­ga ko­jim bi se po­jed­no­sta­vio i po­jef­ti­nio plat­ni pro­met, pot­pu­ne im­ple­men­ta­ci­je i elek­tron­skog pot­pi­sa na pod­ruč­ju BiH kao pred­u­slo­va na­stav­ka di­gi­ta­li­za­ci­je, re­vi­di­ra­nje i una­pre­đe­nje pro­pi­sa ko­ji­ma se re­gu­li­še de­vi­zno po­slo­va­nje u FBiH i RS. Ra­di­će­mo i na pot­pi­si­va­nju me­đu­dr­žav­nog ugo­vo­ra iz­me­đu BiH i SAD-a u svr­hu im­ple­men­ta­ci­je FAT­CA-e u BiH, usa­gla­ša­va­nje en­ti­tet­skih pro­pi­sa o po­re­zu na do­bit, iz­mje­na i do­pu­na od­lu­ka Agen­ci­ja za ban­kar­stvo a ko­je se ti­ču iz­ra­ču­na­va­nja roč­ne uskla­đe­no­sti, ob­ra­ču­na RWA za kre­dit­ni ri­zik za iz­lo­že­no­sti pre­ma dr­ža­vi i en­ti­te­ti­ma u EUR ili va­lut­noj kla­u­zu­li sa EUR.оптимизацииглубоко посаженные глаза у мужчинпарамонова балашовdr\russia's weatherжалюзи на окна