Analize i intervjui

BRISEL – Evropska unija – UK 1:0 , to bi bio rezultat prvog dijela pregovora o Brexitu, odigranog u Briselu, kad bi se ti pregovori o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije uporedili s utakmicom. Ustupak je bio vidljiv u činjenici da je Velika Britanija odustala od pokušaja da se odmah od početka pregovora o Brexitu

AMSTERDAM – Način na koji će Kina postupiti sa svojim državnim rezervama pamuka i šećera biće ključni faktor koji će diktirati kretanja na tržištu poljoprivrednih sirovina 2017. godine, navodi holandska Rabobanka, vodeći finansijer u sektoru poljoprivrede. Kina je najveća nepoznanica koja će uticati na dešavanja na poljoprivrednim tržištima, kaže Stefan Vogel, direktor sektora za tržišta

LONDON – Prema multinacionalnoj kompaniji "PricewaterhouseCoopers" (PwC), i jednoj od najboljih revizorskih firmi na svijetu, globalni poredak najjačih ekonomskih sila će za tridesetak godina drastično da se promijeni. U izvještaju "Dugoročno predviđanje: Kako će se svjetski ekonomski poredak promijeniti do 2050?", PwC je rangirao 32 najmoćnije ekonomije svijeta. Kao mjerilo ekonomske snage uzeli su predviđen

BERLIN – Većina Nijemaca ne kupuju svoje domove, oni ih unajmljuju. Iako standard mnogima dopušta da bez velikih problema priušte kuću ili stan, stopa vlasništva nad stambenim nekretninama u ovoj zemlji je među najnižima u razvijenom svijetu, a skoro su posljednji u Evropi, odmah do Švajcarske gdje je procenat onih koji unajmljuju čak i viši

BRISEL – Jačanje evra poslije prvog kruga predsjedničkih izbora u Francuskoj, pošto je centrista Emanuel Makron osvojio najviše glasova, s izgledima da u drugom krugu pobijedi kandidatkinju desnice Marin Le Pen, pokazuje koliko je zajednička evropska valuta podložna različitim uticajima od ekonomskih do političkih. Zbog toga ne čudi sve veća zabrinutost ekonomista za sudbinu evra,

Da Amerika umesto predsedničkog ima parlamentarni sistem, Donald Trump, koji je prvog dana na mestu predsednika doživeo napad besa zbog male posećenosti svojoj inauguraciji, već bi se suočio sa glasanjem o nepoverenju vladi. Ali mi nemamo parlamentarni sistem, tako da nekako moramo da preživimo naredne četiri godine. Ne smem ni da zamislim Trumpovu reakciju na

Neoiliberalizam ili, na srpskom, radikalno nazadnjaštvo. Reč mi je potrebna kao suprotnost neoliberalizmu. Šta bi bio neoiliberalizam? Piše: Vladimir Gligorov, srpski ekonomista i politikolog, ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Uzmimo da Sjedinjene Države napuste Svetsku trgovinsku organizaciju. I, čak, Ujedinjene nacije. I da se raspadne Evropska unija. Kako bi svet izgledao? Najpre, zašto

Najveće političko iznenađenje 2016. godine je to što su se svi iznenadili. Ja svakako nisam imao pravo da budem zatečen i iznenađen: ubrzo posle krize 2008, objavio sam knjigu u kojoj sam najavio da će posle ekonomskog kolapsa za približno 5 godina uslediti kolaps poverenja u političke institucije. Piše: Anatol Kalecki, osnivač i kopredsjednik analitičke

Kako procenjujemo nejednakost? Ona nekada podrazumeva da neki ljudi nemaju dovoljno hrane. Tokom ove zime na severnoj hemisferi ona znači i to da neki ljudi umiru zato što ne mogu da se ugreju. Znamo za žrtve iz Iraka, Avganistana, Sirije i Somalije, a moguće je da će ih biti još u sumornom arhipelagu improvizovanih naselja

Prelaz u novu godinu je vreme uobičajeno za svođenje računa u najrazličitijim oblastima. Ako ćemo o ekonomiji, tačnije o ruskoj ekonomiji, glavni zaključak bi bio da je ona postepeno iz krize skliznula u zastoj. I na vidiku nema nikakvih znakova obnove njenog rasta, već će se današnja stagnacija (koju ovdašnji mediji vole da nazivaju stabilizacija)