BEČIĆI – U Bečićima je počeo deveti samit ministara finansija, guvernera centralnih banaka i poreskih uprava zemalja zapadnog Balkana. Tema ovogodišnjeg samita je finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima usporenog privrednog rasta u evrozoni.
Organizator samita je Savez ekonomista Srbije, uz glavnog partnera NIN, a i ove godine institucionalni partner je Udruženje ekonomista Republike Srpske SWOT.
Dvodnevni samit su pozdravnim govorom otvorili guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić i predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
Nakon toga je počeo panel guvernera o temi Monetarna politika i stabilnost bankarskih sistema u uslovima niske inflacije i kamatnih stopa.
„Oko 80 odsto izvoza regiona Zapadnog Balkana odnosio se na Evrozonu, dok je najviše investicija u region upravo došlo iz te oblasti, zbog čega svako negativno pomeranje unutar Evrozone ima uticaj na naš region“, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović. On je istakao da je zbog toga potrebno da sve zemlje regiona imaju spreman odgovor na svaku moguću krizu.
“Da je takav uticaj na region, imamo potvrdu i time što je na početku svetske ekonomske krize u startu loš odgovor uzrokovao produbljivanje deficita i u zemljama je došlo do naglog zaduživanja. Na primer, Srbija je na početku svetske krize imala javni dug u visini nekih 30 procenata, a završila je 2014. godinu sa više od 70 odsto BDP-a. Intenzitet tih pomeranja negativnih kretanja je bio različit od zemlje do zemlje Zapadnog Balkana. Adekvatni odgovori ekonomske politike i fiskalna konsolidacija se dešavaju tek 2013. i 2014. godine, međutim strukturna reforma se u našem regionu i dalje sporo odvija, iz čega se može izvući zaključak da je privreda regiona Zapadnog Balkana, odnosno pojedinih zemalja, i dalje nekonkurentna, o čemu svedoče i izveštaji relevantnih institucija”, objasnio je Vlahović.
Takođe, kvalitet institucija kao temelja nije dobar, što je jedna od posledica sporih strukturnih reformi koje se ne dešavaju istim tempom kao fiskalna konsolidacija. Među posledicama je i zaostajanje i sporo pridruživanje EU, s tim što je Crna Gora napravila najveći pomak.
“Uzroci usporavanja evrozone su između ostalih trgovinski rat, usporavanje najvećih ekonomija evrozone. Italija, recimo usporava, Nemačka dramatično usporava, zatim pad konjukture u Turskoj, to sve nama govori da sve zemlje našeg regiona moraju da imaju adekvatan odgovor na krizu, i upravo zbog toga je ovakva tema samita – Finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima usporenog rasta u evrozoni”, istakao je Vlahović.
Dodao je da je Zapadni Balkan imao rast prošle godine, ali to je krhko, i generalno zaostaje od regiona centralne Evrope. Istakao je da su strukturne reforme najbitnije i da je potrebna čvršća saradnja privreda u regionu. “Jasno je da je potrebno stvaranje većeg fiskalnog prostora, smanjenje javnog duga i strukturne reforme”, rekao je Vlahović.
Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić istakao je zanačaj ovakvih skupova kako bi se jačala saradnja među privredama. Objasnio je sa kakvim izazovima se sretao bankarski sistem Crne Gore, a da je ovaj Samit dobar način da se razmene iskustva i poboljšaju i ekonomska i teorijska saradnja zemalja regiona.
