VAŠINGTON – Prognoza globalnog rasta za 2022. godinu u novom, ažuriranom izvještaju Međunbarodnog monetarnog fonda, ostala je nepromijenjena na 3,2 odsto, dok je za 2023. smanjena na 2,7 odsto, što je za 0,2 procentna poena ispod julske projekcije.
Glavni ekonomista Fonda Pjer-Olivije Gurinša je na predstavljanju oktobarskog izdanja publikacije “Svjetski ekonomski izgledi”, naveo da postoji vjerovatnoća od 25 procenata da bi rast globalnog bruto domaćeg proizvoda mogao da padne iduće godine i ispod 2,0 posto.
“Više od trećine globalne ekonomije će se smanjiti ove ili sljedeće godine, dok će tri najveće ekonomije – Sjedinjene Države, Evropska unija i Kina – nastaviti stagnaciju”, rekao je on, dodajući da najgore tek dolazi i da će se mnogo ljudi u 2023. osećati kao u recesiji.
Ruska invazija na Ukrajinu, prema MMF-u, nastavlja da snažno destabilizuje globalnu ekonomiju, dovodeći do teške energetske krize u Evropi koja naglo podiže troškove života i koči ekonomsku aktivnost.
Cijene gasa u Evropi porasle su za više od četiri puta od 2021. godine, a Rusija je smanjila isporuke na ispod 20 odsto u odnosu prošlogodišnji nivo, što povećava izglede za nestašicu energije tokom predstojeće zime i kasnije.
Rusko-ukrajinski sukob je, dodaje se, takođe podstakao skok cijena hrane na svjetskim tržištima, i uprkos njihovom nedavnom popuštanju nakon sporazuma o izvozu žita preko Crnog mora, one uzrokuju ozbiljne teškoće domaćinstvima s niskim prihodima širom svijeta, naročito u siromašnijim zemljama.
Uporni i rastući inflatorni pritisci pokrenuli su brzo i sinhronizovano pooštravanje monetarnih uslova, uz snažnu aprecijaciju američkog dolara prema većini drugih valuta, konstatuje se u izvještaju.
Pooštreni globalni monetarni i finansijski uslovi će, dodaje se, prodirati kroz ekonomiju, pri čemu će smanjiti potražnju, ali će istovremeno pomoći postepenom stavljanju inflacije pod kontrolu.
MMF predviđa da će globalna inflacija dostići 2022. godine 8,8 posto i da će ostati povišena duže nego što se ranije očekivalo. U idućoj godini se očekuje njen blagi pad na 6,5 procenatra, nakon čega će nastaviti silazni trend na 4,1 odsto 2024. godine.
Što se vodećih ekonomija sveta tiče, Fond je smanjio prognozu rasta SAD-a za ovu godinu na 1,6 posto, ili za 0,7 procentnih poena u odnosu na julsku projekciju, dok je procenu rasta evrozone podigao za 0,5 procentnih poena (p.p.) na 3,5 odsto.
Pri tome, povećana je procjena privredne ekspanzije Njemačke u tekućoj godini za 0,3 p.p na 1,5 posto, i Francuske za 0,2 p.p, na 2,5 procenata.
Kini se predviđa rast od 3,2 posto, za 0,1 p.p. niži od juskih očekivanja, dok je prognoza za Rusiju poboljšana za čak 2,6 p.p. u odnosu na jul, pri čemu se sada procenjuje da će pad ruskog BDP-a ove godine iznositi 3,4 odsto. (Tanjug)
