Iz Poreske uprave RS juče je saopšteno da je na račun javnih prihoda lani prikupljeno ukupno 3,103 milijardi maraka, što je za 362,1 milion KM ili 13 odsto više u odnosu na godinu ranije.
– To je prvi put od osnivanja da u toku jedne godine prikupimo više od tri milijarde maraka prihoda. Takvi podaci pokazuju da su nastavljena pozitivna kretanja ukupnog poslovnog ambijenta, te da Poreska pravovremeno sprovodi aktivnosti redovne naplate, što se direktno oslikava i na konačno stanje na računu javnih prihoda Srpske – rekao je direktor Poreske uprave RS Goran Maričić.
Posmatrano po pojedinim grupama javnih prihoda, Maričić kaže da je evidentan procentualni rast u svim segmentima.
– Naplata direktnih poreza lani je veća za 32 odsto, doprinosa za deset procenata, a ostalih javnih prihoda za šest odsto, u odnosu na 2021. godinu. Po osnovu doprinosa u 2022. godini naplaćeno je 1,967 milijardi maraka, dok su direktni porezi dostigli 643,3 miliona KM. Najveći rast se bilježi kod poreza na dobit koji je naplaćen u iznosu od 329,8 miliona maraka, što je za 36 odsto više nego 2021. godine – rekao je Maričić.
Član Udruženja ekonomista RS “SWOT” Saša Stevanović kaže da se rast prihoda može djelimično pripisati inflaciji koja je obilježila 2022. godinu, ali i realnom ekonomskom napretku ostvarenom lani.
– Podatak da je došlo do rasta poreza na dobit pokazatelj je da je domaća privreda radila dobro i da će zahvaljujući profitima većim od uobičajenih u ovoj godini moći više investirati – kazao je Stevanović.
Dodao je da privreda Srpske u ovu godinu, koja je najavljena kao neizvjesna, ulazi sa dobrom finansijskom kondicijom što je od velikog značaja.
– I 2022. godina je zbog globalne situacije posmatrana kao najneizvjesnija još od vremena Drugog svjetskog rata, ali rezultati koji stižu pokazuju da je nivo ekonomske aktivnosti značajno rastao. Međutim, i dalje postoje problemi sa inflacijom i niskim platama, ali možemo biti zadovoljni – zaključio je Stevanović.
Ekonomista Marko Đogo smatra da se 90 odsto rasta prihoda može pripisati posljedicama inflacije.
– Rast privredne aktivnosti i svi drugi faktori čine preostalih deset odsto. Rast poreza na dobit jeste dobar podatak, međutim nije to jednostavno jer, na primjer, ako je 2021. godine neko poslovao sa nulom, a u 2022. godini mu prohodi porasli zahvaljujući inflaciji na osnovu čega obračuna deset odsto poreza na dobit i to automatski predstavlja rast od 100 odsto – pojasnio je Đogo za “Glas Srpske” .
Prognoze
Saša Stevanović kaže da Svjetska banka predviđa da će privreda BiH ove godine porasti za četiri odsto te da će, ukoliko se te prognoze obistine, to biti drugi najveći rast domaće ekonomije u posljednjih deset godina.
– Smatram da su te prognoze realne i da će se ostvariti. Kina je najavila rast svoje ekonomije u ovoj godini za šest odsto i ako se to desi smatram da globalne recesije, koja je najavljena u 2023. godini, neće biti – rekao je on. (Glas Srpske)
