BANJALUKA – Krediti građana u mikrokreditnim organizacijama (MKO) u Republici Srpskoj na kraju prošle godine dosegli su iznos od 440,2 miliona maraka, što je za oko 50 miliona više u odnosu na godinu ranije. Ekonomisti ističu da ljudi, uprkos visokim kamatama, pribjegavaju zaduživanju u ovom sektoru, jer novac mogu dobiti u kratkom roku i po jednostavnim procedurama.
Prema podacima navedenim u izvještaju Agencije za bankarstvo RS o poslovanju MKO sa sjedištem u Srpskoj, građani su najviše posezali za nenamjenskim kreditima, poljoprivrednim zajmovima i kreditima iz oblasti uslužnih djelatnosti.
Osim fizičkih, u posmatranom periodu i pravna lica su povećala dug u MKO te su krediti preduzeća na kraju prošle godine iznosila 10,32 miliona maraka, dok su u 2021. godini bili teški 9,02 miliona KM.
Izvještaj pokazuje da su MKO nominalnu kamatnu stopu lani povećale u odnosu na godinu ranije za oko dva odsto pa je tako prošle godine iznosila 18,62 odsto, a u 2021. godini 16,88 odsto.
Kada je u pitanju efektivna kamatna stopa, izvještaj pokazuje da je ona pala sa 34,40 odsto, koliko je iznosila 2021. godine na 33,65 procenata lani.
Direktor Udruženja banaka BiH Berislav Kutle kaže da je rast kredita u mikrokreditnim organizacijama rezultat opšte situacije u zemlji.
– Kao prvo, te kredite dižu oni građani koji nisu sposobni da se zaduže u bankama ili im se jednostavno žuri. Problem kod tog zaduživanja je što se novac ne koristi namjenski, na primjer za pokretanje biznisa, nego za svakodnevnu potrošnju pa nastaju problemi sa vraćanjem – rekao je Kutle.
Komentarišući rast zaduženosti građana u ovom sektoru ekonomista Zoran Pavlović ističe da zbog malih plata, a velikih troškova ljudi ne mogu štedjeti pa su primorani da dižu kredite.
– Kada su u pitanju vanredni troškovi poput iznenadnog kvara automobila, nabavke ogreva, spremanja djeteta za školu ili kvara veš-mašine građani nemaju ni minimalnu ušteđevinu da podmire te troškove, jer sve što zarade potroše na svakodnevne potrebe – pojašnjava Pavlović.
On je istakao da je zaduženost u ovom sektoru bila velika u godinama nakon rata u BiH, kada se stanovništvo zaduživalo s ciljem pokretanja malih biznisa.
– Danas nažalost mikrokrediti služe samo za vraćanje dospjelih obaveza, što je odraz siromaštva u zemlji – kategoričan je Pavlović.
Komentarišući visinu kamatnih stopa u MKO sektoru, naročito efektivne kamatne stope za nenamjenske kratkoročne kredite, koja je lani iznosila 114 odsto, Pavlović navodi da je glavni razlog mali iznos zaduženosti po pojedincu.
– Ako se 100.000 klijenata zadužuju po 1.000 KM, to je ogroman obim posla i zbog toga su između ostalog mikrokrediti skuplji – kazuje Pavlović.
Zarada
Mikrokreditne organizacije u Srpskoj zaradile su u 2022. godini 24,07 miliona maraka, što je za 30 odsto više u odnosu na profit koji su imale 2021. godine, kada je iznosio 18,4 miliona KM.
U izvještaju Agencije za bankarstvo navedeno je da su prihodi po osnovu kamata iznosili 83,3 miliona maraka, što čini 99 odsto ukupnih prihoda MKO, dok su rashodi bili teški 57,5 miliona KM. (Glas Srpske)
