SARAJEVO – Predstavnici poslodavaca u Bosni i Hercegovini  zatvražili su od parlamentaraca uvoz radne snage, tvrdeći da bh. privreda posluje u teškim uslovima.

Na tematskoj sjednici o perspektivama ekonomskog razvoja Bosne i Hercegovine kroz prizmu stabilnih poslodavaca, koju je organizovala Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj PSBiH, održanoj u srijedu, posebno su upozorili na rastući nedostatak radne snage u građevinarstvu, metalskoj i drvno-prerađivačkoj industriji, turizmu i ugostiteljstvu, kao i na negativni trend masovnih migracija stanovništva, odnosno odlaska produktivne radne snage iz Bosne i Hercegovine u zemlje Evropske unije.

Koliko je situacija sa radnom snagom alarmantna, govori činjenica du su prema tvrdnjama  direktora Udruženja poslodavaca FBiH Marija Nenadića poslodavci ove godine zatvražili više od 10.000 radmih dozvola za strance.

“Međutim, nemamo informaciju koliko je radnih dozvola izdato. Najviše radne snage uvezeno je iz Indije, Bangladeša, Pakistana, ali u posljednje vrijeme ima interesa i za dolazak Nepalaca. Ove stvari nastojimo konstrolisati sa vlastima koliko je moguće i predlažemo rješenja”, kazao je Nenadić za federalne medije.

Učesnici jučerašnjeg skupa upozorili su na to da je BiH zajednica koja već duži vremenski period funkcioniše u konfliktnom ambijentu, te apostrofirali činjenicu da glavni razlog odlaska radne snage iz zemlje nije ekonomske prirode, već, kako su kazali, politička nestabilnost, pravna nesigurnost i visok nivo korupcije u društvu.

S tim u vezi, apelovali su na političke aktere i donosioce odluka na smanjenje političkih tenzija i zapaljive retorike koja producira strah i nesigurnost kod stanovništva, te pozvali na unapređenje socijalnog dijaloga i izgradnju sigurnog i stabilnog sistema koji će omogućiti ekonomski i  privredni rast društva i poboljšati kvalitet  života svih stanovnika Bosne i Hercegovine.

Naglasili su potrebu za značajnijom podrškom privredi institucija vlasti na svim nivoima, koja bi se ogledala u podsticajima s ciljem zadržavanja radne snage, kao i u promjeni legislative, odnosno prilagođavanju zakonskih propisa aktuelnim potrebama privrede s ciljem lakšeg otvaranja novih kompanija i jačanja konkurentnosti izvozno orijentiranih preduzeća.