VAŠINGTON – Američki predsjednik Džozef Bajden zatražio je od Kongresa da odobri preko 40 milijardi dolara za dodatnu potrošnju, uključujući 24 milijarde dolara za pomoć Ukrajini i druge međunarodne potrebe vezane za njen rat sa Rusijom.
Bajden je zatražio četiri milijarde dolara za jačanje bezbjednosti američkih granica i 12 milijardi dolara za fondove pomoć u prirodnim katastrofama.
Ako dođe do odobrenja, to će uključiti i 3,3 milijarde dolara za proširenje razvojnih i infrastrukturnih zajmova Svjetske banke zemljama u razvoju i, kako je navedeno, obezbjeđivanje ”kredibilne alternative kineskim prisilnim i neodrživim pozajmicama i infrastrukturnim projektima”, prenosi Rojters.
Neimenovani visoki zvaničnik u Bajdenovoj administraciji rekao je da je riječ o velikim sumama, i da se Bijela kuća nada da će do dogovora s Kongresom doći. Senator Čak Šumer rekao je da u Senatu postoji snažna dvostranačka podrška da se učini više da se pruži podrška Ukrajini i pomogne Amerikancima pogođenim prirodnim katastrofama, kao i da se “vodi borba protiv fentanilske pošasti”.
Bajden i njegov tim za nacionalnu bezbjednost više puta su govorili da će SAD pružati pomoć Ukrajini koliko god bude potrebno da oslobodi teritorije. Portparol Bijele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi postavio je ove sedmice pitanje ljudima koji su zabrinuti da troškovi rata u Ukrajini postaju previsoki, koliki li bi troškovi mogli da budu ako ruski predsjednik Vladimir Putin potčini Ukrajinu, i to ne samo novčani troškovi, nego i, kako je naveo, “u krvi, možda čak i u američkoj krvi”.
Podrška američke javnosti za obezbeđivanje oružja Ukrajini i direktnu ekonomsku pomoć vremenom se smanjila. Anketa AP-NORC sprovedena u januaru ove godine pokazala je da 48 odsto građana podržava da SAD obezbijede oružje Ukrajini, što je značajan pad u poređenju sa 60 odsto podrške u maju 2022.
Demokrate su generalno više od republikanaca podržavale slanje oružja Ukrajini, ali je i njihova podrška blago opala sa 71 odsto na 63 odsto u istom periodu. Podrška republikanaca je još više opala, sa 53 odsto na 39 odsto, prenela je američka agencija.