Magazin NIN, najtiražniji i najuticajniji nedeljnik u Srbiji  organizuje šesti po redu Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona “Finansijska stabilnost regiona u novom globalnom okruženju”  16. i 17. juna 2017. u hotelu Splendid u  Bečićima. Udruženje ekonomista SWOT je od ove godine institucionalni  partner pomenutog događaja za BiH i u tom svojstvu učestvuje u organizaciji i promociji ovog Samita.

Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN i jedan od pokretača ideje da se na jednom mjestu nađu najvažniji ljudi regiona, koji kreiraju monetarnu i fiskalnu politiku, kaže da se ove godine Smit održava u jednom prelomnom trenutku, u vremenu kada je najveća kompanija u regionu pred bankrotom, u vremenu najjeftinijeg novca, burnih dešavanja na globalnom nivou, tako da će biti više nego interesantno čuti kako se države sa sličnim problemima ali i potpuno različitim sistemima i monetarnim politikama planiraju nositi sa nadolazećim izazovima.

SWOT: Da li je ovo specifičan trenutak u kojem se održava Samit u Bečićima, ako se ima u vidu da se u odnosu na prošlu godinu desio Brexit, došao Donald Tramp na čelo SAD-a? Da li se ta globalna dešavanja mogu odraziti i na naš region?

ĆULIBRK: Apsolutno, ta globalna dešavanja će uticati  na ekonomska kretanja u regionu, a osim toga i na samom Balkanu su se desila neka velika gibanja. Najveća kompanija u regionu „Agrokor“  je praktično bankrotirala, doduše još uvek ne zvanično, ali je u velikim finansijskim problemima što je imalo velike finansijske posledice  po Hrvatsku pre svega, ali i po BiH, Sloveniju, a bogami i Srbiju, tako da su to potpuno nove okolnosti, a da ne govorimo o tome da mi sada živmo u vremenu najjeftinijeg novca kada su kamatne stope na dolare i evro praktično na minimumu i pitanje je koliko će dugo  još period jeftinog novca trajati, a to znači kad se povećaju kamatne stope da bi ponovo  neki mogli doći u rizike, uključujući banke koje su odobravale kredite klijentima koji možda po ovakvoj ceni novca mogu da budu platežni, a možda će po nekim višim kamatama imati velike probleme za vraćanje kredita. Zato je ovo zaista jedan prelomni trenutak koji zahteva mnogo rizika, odnosno mnogo opreza da se tri puta meri pre nego što se preseče. Ja verujem da će to biti neke od tema koja će provejavati ovim Samitom i da će joj ministri finansija i guverneri posvetiti jednu veliku pažnju, tim pre što će na samitu prisustvovati i gvernr Centralne banke Hrvatske od kojeg očekujemo da kaže da li će problemi sa „Agrokorom“ uticati na monetarnu politiku same Hrvatske narodne banke.

SWOT: Biće prisutni svi guverneri i ministri finansija, ljudi koji definitivno odlučuju o finansijskom sistemu u regionu. Da li oni mogu na jednom takvom samitu da ponude odgovore koji bi mogli  biti interesantni komercijalnim bankama ali i ljudima koji rade u svetu finansija i da im daju smernice kuda i kako dalje?

ĆULIBRK: Ja očekujem da će na jednom takvom skupu gde su na jednom mestu i ministri finansija i guverneri centralnih banaka i direktori poreskih  uprava svih zemalja regiona moći da čujemo kako se dalje planira vođenje monetarne i fiskalne politike. To su dve poluge od kojih zavisi ekonomska politika svih zemalja. Bukvalno možemo da kažemo da fiskalna i monetarna politika funkcionišu kao spojeni sudovi, jer ukoliko imate visoke deficite to zahteva restriktivniju monetrarnu politiku i obrnuto. Druga zanimljiva stvar je da mi u relativno sličnim okolnostima, jer sve zemlje regiona su suočene sa visokim ili relativno visokim deficitima, sa spoljno trgovinkim deficitima, imamo veoma različite režime kursa. Dakle od Crne Gore i Kosova koje koriste evro kao svoju valutu, preko Hrvatske koja praktično ima fiksni kurs, BiH koja ima karensi bord  do Srbije koja ima nekakav zvanično fluktuirajući, a u stvari takođe poludirigovani kurs. Mislim da u vrlo sličnim okolnostima centralne banke su se opredelile za različite režime kursa. Mi ćemo pokušati da postavimo pitanje koja opcija je tu najbolja, zašto je bolja i moćićemo da vidimo kako se planiraju kamatne stope na jedan duži period da bi poslovne banke znale šta njih očekuje, ali i ključna preduzeća na kakve uslove kreditiranja mogu računati u narednom periodu.

SWOT: Jedan od tema koja će se nametnuti je pitanje uloge MMF-a u regionu. Da li su ti ljudi koji su u Bečićima pozvani da kažu svoja iskustva, pogotovo što će na jednom mestu biti predstavnici zemlje iz EU, zemlje koje imaju saradnju sa MMF-om, zemlje koje tek očekuju aranžmane?

ĆULIBRK: Tako je, imamo zemlje koje imaju aranžmane sa MMF-om, zemlje koje razmišljaju o tim aranžmanima, neki ne ispunjavaaju uslove, ali ono što je jako važno reći je da dolazi predsednik MMF-a za centralnu i istočnu Evropu iz Varšave, tako da će on učestvovati na samitu zajedno sa ministrima finansija iz zemalja regiona i tu će se voditi polemika šta aranžman sa MMF-om znači, kakve su njegove pednosti, a kakvi su njegovi nedostatci za određene zemlje i zašto je to dobro ili zašto to nije dobro. Za koje zemlje bi takav aranžman bio poželjan, a gde neke zemlje mogu same i pod kojim uslovima da rešavaju određene probleme. To je jako interesantno zbog toga što je u principu najbolje da neka zemlja sama rešava voje ekonomske probleme, ali vrlo često se u ovom regionu dešava to da političari nemaju dovoljno političke hrabrosti da neke stvari reše sami već za to traže pomoć MMF-a.

SWOT: Da li će na Samiti biti govora o tome kako na lakši način doći do finansijskih usluga?

ĆULIBRK: Novost je što mi ove godine prvi put organizujemo panel posvećen finansijskoj inkluziji, nastojanju da se što veći broj građana i malih i srednjih preduzeća uključi u finansijske usluge. Dakle sva istraživanja govore da jednom broju građana nisu dostupne ni osnovne finansijske usluge. Na tom panelu biće prisutni predstavnici Svetske asocijacije za inkluziju, predstavnici Svetske banke iz Vašingtona, predstavnici EIB-a iz Luksemburga. To su veliki kreditori, uz ranije pomenuti MMF, a tu su i velike komercijalne banke koje su ključni igrači u finansiranju projekata privrede i stanovništvau celom regionu.

R.ŠEGRT