FRANKFURT, SARAJEVO, BANJALUKA – Evropska centralna banka (ECB) je snizila kamatnu stopu za 25 baznih poena i tako ispunila očekivanja tržišta.
Kako je ranije saopšteno iz ECB-a, smanjena je glavna kamatna stopa na depozite za četvrtinu poena na 3,50 odsto, te su smanjene i kamatne stope za refinansiranje i granične kreditne stope za 60 poena na 3,65 odsto, odnosno 3,90 odsto.
“Na osnovu ažurirane procjene izgleda inflacije, dinamike inflacije i snage transmisije monetarne politike, sada je prikladno preduzeti još jedan korak u ublažavanju stepena ograničenja monetarne politike”, naveli su iz Evropske centralne banke.
Istakli su da je ukupna inflacija u avgustu pala na trogodišnji minimum od 2,2 odsto, zahvaljujući padu troškova energije, što ukazuje na određeni napredak prema cilju ECB-a od dva odsto.
“Bazna inflacija je, s druge strane, i dalje viša i iznosi 2,8 odsto, potaknuta sektorom usluga. Projekcija inflacije za ovu godinu zadržana je 2,5 odsto, a za narednu na 2,2 odsto”, dodali su iz ECB-a.
Ovo je nakon juna drugo smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke.
Ipak, kamatne stope je od 2022. godine ECB dizala 10 puta zaredom.
Iako znamo da kamate u Bosni i Hercegovini nisu ni približno rasle kao u evrozoni, pitali smo domaće stručnjake da li je možda vrijeme da i kod nas kamate budu niže.
Tako profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu Marko Đogo ističe da je ovo dosta osjetljivo pitanje.
“Definitivno ako pada cijena pozajmljivanja, to bi u nekom srednjem roku trebalo uticati i na snižavanje kamatnih stopa na kredite u BiH, a isto tako i na depozite jer je to neka konkurencija izvora sredstava. Može se očekivati neki pad kamatnih stopa. Ipak, mene je više to iznenadilo u smislu da to zapravo govori da je ovo ocjena stanja ekonomije EU. Politika ECB-a je takva da oni praktično rizikuju da prijevremeno dovedu do neke blage inflacije kako bi podstakli privredni rast. Očito da su informacije da je na primjer u Njemačkoj stopa privrednog rasta ispod očekivane uticale na ovu odluku. Opšta ocjena stanja je takva da je potrebno fokus staviti na pokretanje privredne aktivnosti, a ne na borbu protiv inflacije”, objasnio je Đogo.
On je naglasio da BiH nema neku aktivnu monetarnu politiku, kada vidimo da je inflacija pala ispod dva odsto, to je odraz inflacije u evrozoni.
“Inflacija se spustila brže od očekivanog, čak je u pojedinim mjesecima u BiH primijećena deflacija, što takođe nije dobro. Svi pričaju o inflaciji, a deflacija je možda i gora”, naglašava on.
Ekonomista Admir Čavalić smatra da se sad može tvrditi da na bazi djelovanja ECB-a domaće banke neće sad dizati kamatnu stopu.
“Da li će doći do pada kamata u BiH? Vjerovatno neće u kratkom roku, bar tako ne očekujem. Ipak, sve je manje prostora da dođe do rasta kamatnih stopa, i to je nešto zbog čega su bili zabrinuti korisnici i budući korisnici kredita. U Evropi su kamate smanjene kako bi se stimulisao ekonomski rast”, naglasio je Čavalić. (Nezavisne, Foto Pixabay)
