BERLIN – Britanski premijer Boris Džonson prvi put je priznao da je „vrlo, vrlo vjerovatno” da će se Velika Britanija rastati od Evropske unije bez sporazuma, piše Dojče vele u prilogu o tome ko će sve i koliko izgubiti u slučaju Bregzita bez trgovinskog sporazuma između Londona i Brisela.

Do sada je Džonson uvijek govorio o modelu „australijskog dila“ sa 27-članim blokom, jer je mislio da Velika Britanija neće potpisati trgovinski sporazum s EU. Ali, onda mu je bivši australijski premijer Malkolm Turnbul pomutio račune, navodi DW.

„Pazite šta želite. Odnosi između Australije i EU nisu onakvi kakve bi Velika Britanija željela da ima sa EU s trgovinske tačke gledišta“, rekao je bivši australijski premijer. To znači da kompletna robna razmjena mora da se odvija u skladu s pravilima Svjetske trgovinske organizacije. A to ne znači prednost u svim segmentima.

Pored trgovinskih, sporazum sa EU podrazumijeva i druge aspekte – od policijske saradnje, do pitanja energetskog tržišta. Sve će to otpasti ako ne bude bilo dogovora. Šta se, dakle, sve mijenja od 1. januara 2021.?

Prema scenariju britanske vlade, na kanalu ispred Dovera i drugih britanskih luka moglo bi da se zaglavi do 7.000 kamiona, s vremenom čekanja od dva dana. EU želi da uvede potpunu carinsku kontrolu od 1. januara 2021.

To znači da je potrebna ogromna birokratija za sve teretne kamione koji su ranije brzo prolazili do trajekta: carinske i poreske deklaracije, potvrde o porijeklu, veterinarske provere. Samo u Doveru dnevno se otpremi oko 10.000 kamiona. Ogromni parking za kamione već je izgrađen u blizini luke Kent. London računa s dodatnim troškovima za britanske kompanije u visini od oko 13 milijardi funti.

Evropska unija želi da nizom hitnih propisa održi avio-saobraćaj u narednih najmanje šest mjeseci i da dozvoli vozačima autobusa i kamiona da koriste svoje dosadašnje dozvole.

Turisti iz Velike Britanije dužni su da na aerodromima stanu u red za pasoške kontrole kojima su podvrgnuti građani zemalja koje nisu članice EU. Oni takođe gube automatsko zdravstveno osiguranje u EU i do daljeg im je potrebna međunarodna kartica osiguranja i međunarodna vozačka dozvola.

Od 1. januara im, zbog korona-lokdauna, privremeno više nije dozvoljen ulazak u EU. Za kućne ljubimce potrebne su komplikovane zdravstvene potvrde. Vlasnici nekretnina koji na jugu Evrope imaju vikendice, smiju da borave u EU samo po 90 dana u okviru šest mieseci. To je već izazvalo uzbuđenje i optužbe u britanskoj štampi.

Britanska automobilska industrija posebno strahuje od Bregzita bez sporazuma. Za nju je to možda smrtonosni udarac. Proizvođač automobila Nisan s pogonima u britanskom lučkom gradu Sanderlendu, već je nagovijestio da bi mogao da zatvori tu fabriku.

Zbog dugog čekanja u lukama, lanci snabdijevanja će se rastegnuti, a ponegdje čak i prekinuti. Hondina fabrika u Svindonu je zbog toga već prekinula proizvodnju. Uz to, prema pravilima Svjetske trgovinske organizacije, na motorna vozila naplaćuje se carina od deset odsto. To bi značilo kraj konkurentnosti i gubitak hiljada radnih mjesta, uključujući i ona u dobavljačkoj industriji, odnosno preduzećima koja isporučuju dijelove za automobile.

Britanska farmaceutska industrija mora da prođe dodatni postupak odobravanja u Agenciji za lijekove Evropske unije (EMA) kako bi mogla da prodaje svoje lijekove u EU. To košta mnogo vremena i novca.

Na poljoprivredne proizvode uvode se nove carine EU: na mliječne proizvode carine će biti veće za oko 30 odsto, na govedinu i jagnjetinu 40 odsto i više. Zajedno sa ukidanjem subvencija iz EU, koje otprilike čine polovinu njihovih prihoda, ovo bi za hiljade poljoprivrednika moglo da znači kraj. Mnogi od njih glasali su za Bregzit, jer nisu mogli da zamisle da bi napuštanje EU moglo da prođe bez dogovora.

Daleko najvažnije britansko izvozno dobro jesu finansijske usluge. One ionako ne bi bile dio trgovinskog sporazuma, ali tu već samo gubitak dobre volje u EU može da ima negativan efekat. Takozvani „Pasporting“, odnosno pravo na rad u EU, banke i osiguravajuće kuće izgubile su još u januaru ove godine. U budućnosti će im biti potreban dokaz o ekvivalentnosti njihovih propisa od strane EU, što Brisel može u bilo kom trenutku i da povuče.

Neke kompanije osnovale su svoja predstavništva u EU kako bi mogle da nastave da rade. Evropskoj uniji i dalje su potrebne određene finansijske usluge svjetskog finansijskoga centra Londona, ali Pariz, Frankfurt i drugi imaju za cilj postupno osamostaljivanje. Budućnost „City of London“ je zato neizvjesna, konstatuje DW.

Pravnici, arhitekte ili inženjeri iz Velike Britanije mogu da izgube priznanja svojih diploma i biće im potrebne skupe radne vize za EU ako tamo budu želeli da rade na određeno vrijeme. To se odnosi i na umetnike: britanski orkestri već su zabrinuti za budućnost svojih turneja po EU.

Jedna od standardnih rečenica o posljedicama Bregzita glasi: gubitnici su sa obje strane. A druga glasi: Velika Britanija gubi više od EU, jer njen trgovinski obim sa EU iznosi gotovo 50 odsto.

„Nas je 27, a Britanci su samo jedna zemlja. Mi smo najbogatije domaće tržište na svijetu s više od 400 miliona potrošača”, kaže Marija Demercis iz Istraživačkog centra Brigel u Briselu.

Međutim, i EU će osjetiti Bregzit bez dogovora: i to najviše Holandija, Belgija i sjeverna Francuska, gde se nalaze dobavljači dijelova za britanske kompanije ili gdje je trgovina bila posebno intenzivna. Ako je suditi po brojkama, najveći gubitnik bila bi Njemačka, ali kompanije su se u toj zemlji već pripremile za Bregzit – Velika Britanija je kao trgovinski partner pala s trećeg na peto mjesto.

Irska je poseban slučaj. Tamošnja privreda tradicionalno je usko povezana s Velikom Britanijom. Iz Dablina zato dopiru veoma panični tonovi o riziku nepostizanja dogovora o Bregzitu sa EU, zaključuje se u prilogu Dojče velea.