FRANKFURT, SARAJEVO – Upravni savjet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je u četvrtak da zadrži referentnu kamatnu stopu na glavne operacije refinansiranja na 4,5 odsto, kamatnu stopu na depozite na četiri odsto i marginalnu kamatnu stopu na 4,75 odsto.
U saopštenju Evropske centralne banke naveli su da inflacija i dalje pada te da ranija povećanja kamatnih stopa i dalje utiču na pooštravanja uslova finansiranja, smanjuju tražnju i time utiču na pad inflacije.
“Upravni savjet je posvećen cilju da se inflacija blagovremeno vrati na srednjoročni cilj od dva odsto i smatra da će trenutni nivo kamatnih stopa, ako se održavaju dovoljno dugo, značajno doprinijeti ovim naporima”, naveli su iz ECB.
Kristin Lagard, predsjednica Evropske centralne banke, rekla je da su pristigle informacije u velikoj mjeri potvrdile njihovu prethodnu procjenu srednjoročnih izgleda inflacije.
“Osim uticaja na povećanje osnovne inflacije koji se odnosi na energiju, trend pada osnovne inflacije je nastavljen, a naša prošla povećanja kamatnih stopa nastavljaju snažno da se prenose na uslove finansiranja. Teški uslovi finansiranja smanjuju tražnju, a to pomaže u smanjenju inflacije”, navela je Lagardova.
Dodala je da su odlučni da obezbijede da se inflacija blagovremeno vrati na srednjoročni cilj od dva odsto.
“Na osnovu naše trenutne procjene, smatramo da su ključne kamatne stope ECB na nivoima koji će, ako se održavaju dovoljno dugo, dati značajan doprinos ovom cilju. Naše buduće odluke će obezbijediti da naše kamatne stope budu postavljene na dovoljno restriktivne nivoe onoliko dugo koliko je potrebno”, istakla je Lagardova
Edis Ražanica, direktor Udruženja banaka BiH, rekao je da je većina analitičara očekivala da će ECB zadržati ovu referentnu kamatnu stopu na nivou na kojem je i bila iako je inflacija smanjena u prethodnom periodu.
“Ona ipak nije dostigla onaj ciljani iznos od dva odsto. Očekuje se da bi tek sredinom 2025. godine inflacija mogla doći na taj nivo od dva odsto. U skladu s tim, ovo je očekivana reakcija ECB-a da zadrži postojeće stanje. To je takozvani higher for longer princip, odnosno drže kamatnu stopu na prilično visokom nivou kako bi se nastavio trend pada inflacije”, objašnjava Ražanica.
Na pitanje kako će to uticati na BiH, Ražanica odgovara da je kod nas uvezena inflacija.
“Naša monetarna politika ne prati ono što radi Evropska centralna banka, ali s obzirom na to da je naša valuta vezana za evro, te da je gro nekih operacija vezan za Evropsku uniju, očekivano je da u nekoj mjeri inflatorna kretanja prate ono što se tamo dešava. Kamatne stope domaćih banaka su dosta umjerenije rasle u odnosu na banke u EU, jer se naše banke uglavnom finansiraju po svojoj kreditnoj operaciji, odnosno iz domaćih depozita. Dio kamata koje su vezane za EURIBOR su rasle u određenoj mjeri koliko je rastao EURIBOR. Ne očekujem da će ECB snižavati kamatnu stopu prije druge polovine godine, procjene su da će to biti tek u septembru, te tada možemo očekivati da će doći do nekog značajnijeg pada kamatnih stopa u Evropi. Što se tiče kamatnih stopa u BiH, one su stabilne i očekuje se pad aktivnih stopa na strani kredita u toku ove godine”, naglasio je Ražanica. (Nezavisne)
