BEOGRAD – Rat u Ukrajini koji ulazi u treću godinu doveo je do promena u međunarodnoj ekonomiji koje su velike i nepovratne, pa tako Evropa nikada više neće imati toliko jeftine energente, dok zemlje članice BRIKS-a sve više jačaju saradnju, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan Aćimović.

On je rekao za Tanjug da su te promjene za neke aktere na međunarodnoj sceni promjene na bolje, za neke lošije, ali ističe da je svim potrošačima u Srbiji i Evropi jasno da je dosta stvari poskupjelo.

“Dosta toga je poskupelo i u zapadnoj Evropi, gde je prva promena koja je startovala to da su postepeno ukinuti jeftini energenti koji su dolazili iz Rusije. Negde su prekinuti komercijalni ugovori, negde su čak bile i neke diverzije. Sve je to uticalo da počne polako da raste inflacija u zapadnoj Evropi. Naravno da se ta inflacija odrazila i na ostale zemlje, jer smo i mi kao Srbija dosta vezani za zapadnu Evropu, naročito za Nemačku”, naveo je Aćimović.

On je istakao da nikada više zapad Evrope neće imati tako jeftine energente i konstatovao da je Evropa bila bazirana na svojoj tehničkoj dominaciji sa jedne strane i na jeftinim energentima sa druge strane.

Ocijenio je da su posljedice rata dovele do međusobnog ekonomskog povezivanja unutar zemalja BRIKS-a, koji je u međuvremenu ojačao, te sad ima veći broj članova i bar još 30 potencijalno zainteresovanih država.

“To nije sad samo jedna labava organizacija. Na to gledam, pre svega, kroz njihovu ekonomsku povezanost. Zamislite kakva je to diversifikacija izvoza energenata iz Rusije, koja je uspela da potpuno zatvori izvoz ka zapadnoj Evropi i da se orijentiše na Kinu. Razmena Rusije i Kine je sad na nivou 200 milijardi dolara, što je nekoliko puta povećana razmena”, rekao je Aćimović.

Dodao je i da je rat doprinio da unutar Rusije dođe do repozicioniranja privrednih grana, pa su take neke grane relativno lako zamijenjene, a neke malo teže, navodeći primjer automobilske industrije.

“S druge strane, oni su podigli i svoj vojnotehnički kompleks zbog rata i to je uticalo da se Rusija nađe, što je za neverovati jer je pod sankcijama, na petom mestu po paritetu kupovne moći BDP-a. Definitivno su promene velike i ono što je najvažnije, nikad se više to neće vratiti na onaj nekadašnji period”, smatra Aćimović.

Dodao je da su tako trajno poskupjele cijene za mnoga dobra, što mi kao potrošači naročito vidimo po pitanju hrane i ističe probleme koji su nastali u prekida lanaca snabdijevanja.

“Ono što se nabavljalo iz Rusije ili iz Ukrajine moralo je da se nabavlja nekim drugim alternativnim putevima. Prekinuti su logistički tokovi, logistika je mnogostruko poskupela. Počevši od avio saobraćaja, koji je poskupeo, preko kamionskog, koji sad ide zaobilaznim putem do Rusije”, rekao je Aćimović.

On smatra da sada postoji uspostavljanje dva ekonomska pola u svijetu – zapadni pol koji je još veoma jak i uz njega tzv. istočni pol i globalni jug, u koji ubraja i Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju, kao i sve zemlje koje će tek ekonomski da se razvijaju, poput nekih u Africi.

Govoreći o tzv. floti iz sjenke, odnosno tankerima koji prevoze rusku naftu mimo sankcija, on je objasnio da su to tankeri koji formalno nemaju svoju zastavu, da oni mijenjaju papire i plove “ispod radara”.