BANJALUKA – Industrija tekstila, kože i obuće u Republici Srpskoj u velikom je problemu, smanjena je potražnja, ali i proizvodnja.
Sve to dovelo je do otpuštanja radnika. Iz Vlade Srpske najavljuju pomoć, ali kakvu konkretno, nisu željeli da otkriju.
Posljedice globalne ekonomske krize najviše su se odrazile na industriju tekstila, kože i obuće u Srpskoj. Proizvodnja je u prva dva mjeseca smanjena za oko 14 odsto. Otpušteno je blizu 300 radnika. Vlasnici preduzeća kažu da ovako lošu situaciju ne pamte.
“Ako pogledate procente, koliko je smanjen izvoz, a koliko je smanjen broj zaposlenih, veliki broj radnika privrednici još drže u firmi, a nisu dovoljno zaposleni. To breme odgovornosti, uglavnom, nose privredni subjekti. Imam mnogo godina. Dugo sam u ovoj branši, ovako tešku situaciju nismo nikada imali”, ističe Radovan Pazurević, direktor firme “Sanino Derventa”.
Nije ugrožena samo ova oblast. Kriza u Evropi dovela je domaću privredu u gotovo bezizlaznu situaciju. Ne ohrabruju ni trenutni trendovi na tržištu – naznaka za oporavak nema.
“Prioritetne mjere u ovom trenutku moraju biti mjere koje će sačuvati ekonomiju RS u ovako teškim vremenima: smanjenje negativnih uticaja ekonomske krize, tehnološki razvoj, obrazovanje i tehnološki razvoj radnika. To će biti nešto na čemu ćemo raditi u budućem periodu”, kaže Zoran Škrebić, predsjednik Unije poslodavaca Republike Srpske.
S problemima su upoznali i nadležne. Iz Vlade Srpske obećavaju pomoć, ali o konkretnim mjerama ne govore.
“Ako pokrenemo priču šta je to konkretno, ove tri grane imaju trenutno određene povlastice kod plaćanja poreza i doprinosa, pa će to izazvati određene probleme. Ne želim to, zaista, i zbog njih i zbog Vlade da uradim, ali sam rekao da će to biti na zadovoljstvo svih, i radnika i vlasnika, ali i budžeta Vlade Srpske”, poručuje Vojin Mitrović, ministar privrede i preduzetništva Srpske.
U najvećem problemu su izvozno orijentisane firme, jer su narudžbe iz inostranstva značajno smanjene. Podsjećamo i da je u RS već došlo do zatvaranja firmi iz oblasti tekstilne industrije, a jedan od primjera je “Mila tekstil” iz Prijedora. (Federalna)