SRBIJA/CRNA GORA – Pojava korona virusa pogađa gotovo sve grane privrede, zbog toga recesija “kuca na vrata” širom svijeta, međutim to stanje ne može da se uporedi sa onim poslije Drugog svetskog rata, jer korona ništa nije uništila, već “zamrzla”, te bi i oporavak trebalo da bude brži, zaključak je sagovornika prve onlajn konferencije u Crnoj Gori “Ekonomija u doba korone”.
Izvršni direktor kompanje M:tel i koordinator Telekom Srbija grupe Vladimir Lučić smatra da svijet poslije virusa korona neće biti isti, jer se, primećuje, svijet i svjetska ekonomija zbog korone ubrzano digitalizuju.
“Ovaj događaj je ubrzao ono što bi se desilo, jer sada ne samo što firme koje nisu ni razmišljale da organizuju rad od kuće počele to da rade, već i građani pronalaze nove aplikacije koje do sada nisu probali, a koje mogu da im pomognu u komunikaciji. Kada se završi ovaj period, to će biti novi period za svetsku ekonomiju”, rekao je Lučić.
Kaže da dosta stručnjaka poredi trenutno stanje sa Drugim svjetskim ratom, dodajući da on nije saglasan s tim, jer, ističe, ovde ništa nije uništeno već se čitava ekonomija “zamrzla”, a pokrenuće se odmah poslije krize.
“Za to će biti potrebno vreme, ali neke grane će doživeti ekspanziju, poput digitalne ekonomije, jer na primer Amazon je u ovom period zaposlio dodatno još 100.000 ljudi”, rekao je Lučić.
Ističe da će digitalna ekonomija omogućiti i da ljudi iz regiona od svoje kuće rade za kompanije u Americi ili u nekoj drugoj zemlji.
“Posle korona virusa pojaviće se paleta novih poslova”, smatra Lučić.
Predsjednik Srpske asocijacije menadžera Dragoljub Damljanović kaže da je pandemija virusa ugrozila mnoge grane, a da su među najugroženijima industrija, turizam i logistika.
“Takođe, mala i srednja preduzeća su jako ugoržena zbog limitiranog novčanog potencijala da izdrže krizu, potrebno je da vlade probaju prvo njima da pomognu da bi što više ljudi zadržalo prihod u ovim teškim okolnostima”, rekao je Damljanović.
Ističe da Vlada Srbije priprema više mjera za pomoć privredi, a da su za sada odložena potraživanja kod banaka, kao i da se priprema garantni fond od nekoliko milijardi evra za privatni sektor.
Predsjednik Asocijacije menadžera Crne Gore Budimir Raičković kaže da je svijet suočen sa pandemijom koja pogađa sve aspekte društvenog života, zdravstvo, ekonomiju, turizam.
“Kao struka treba da kažemo ono što je potrebno i da zajedno učestvujemo da privreda opstane. Mere koja je vlada u Crnoj Gori donela su početni korak koji je podležan korekcijama i koje bi trebalo da se menjaju u skladu sa potrebama privrede”, rekao je Raičković.
Kaže da privreda daje svoj maksimum da opstane u ovim teškim vremenima, a s obzirom da nema projekcija koliko će ovo trajati, potrebno je da vlade unapređuju mjere podrške.
“Recesija kuca na vrata, ne samo u Crnoj Gori, već i globalno”, rekao je Raičković.
Glavni izvršni direktor Lovćen banke Vinko Nikić kaže da banke moraju biti stubovi i nosioci velikog dijela aktivnosti kako bi se situacije kao trenutna lakše prevazišle.
“Banke su stub ekonomije i podrške i u prvom redu da pripomognu. Banke pomažu i pomagaće privredu i građane, i samo da napomenem da su i ti radnici u bankama danas na svojim radnim mestima i za šalterima”, podvukao je Nikić.
Trenuto je, ističe, najvažnije u ovoj stiuaciji sačuvati zdravlje građana, a onda ići u rješavanje posledica koje ostavlja korona.
Izvršni direktor Montenomaks C&L Radovan Radulović kaže da su sektori špedicije, transporta i ugostiteljstva najpogođeniji novim virusom, dodajući da su zaposleni u špediciji i transportu i najviše izloženi riziku jer obavljaju poslove na graničnim prelazima, kuriri dostavljaju na adrese…
“Ono što je najvažnije za moju kompaniju jeste da se sačuva zdravlje radnika, to je na prvom mestu, jer su ljudi najvažniji resurs, a posle toga moramo razmišljati o biznisu”, podvukao je Radulović.
Ističe da se logistika suočava sa velikim problemima, jer su sve granice u okruženju zatvorene, dodajući da je u regionu otovreno samo pet putnih pravaca za transport robe, da su avionski i željeznički saobraćaji potpuno zaustavljeni, luka Bar najviše funkcioniše u kontejnerima…
“Saobraćaj se obavlja otežano, iako imamo dosta kamiona, čak je i gorivo pojeftinilo, ali nemamo zainteresovanosti privrede iz poznatog razloga, a pada i zainteresovanost vozača zbog uvedenih mera, jer dugo traju carinski postupci, a posle svake vožnje vozač mora u karantin 14 dana”, rekao je Radulović.
Govoreći o turizmu, Radulović ističe da je ta grana doživjela “cunami”, dodajući da će Crna Gora morati da napravi strateški plan za oporavak i razvoj turizma i ugostiteljstva, s obzirom na činjenicu da turizma u crnogorskom BDP čini 25 odsto i zapošljava desetine hiljada radnika.
O situaciji u medijima govorila je izvršna direktorka TV Vijesti Marijana Bojanić koja je kazala da u vrijeme korona virusa, kada je većina građana širom svijeta zatvorena u kući, osim hrane najviše su im potrebne vijesti, te je, ističe, zbog toga neophodno da te informacije koje dobijaju budu tačne, istinite i pravovremene.
Bojanić je, takođe, istakla da je novinarstvo takav posao koji ne može da se u potpunosti radi od kuće, te su zbog toga, kaže, nakon zdravstvenih radnika, novinari i snimatelji ti koji su najizloženiji riziku.
Prema njenim riječima, u ovom okolnostima mediji dodatno rastu, povećava se gledanost i broj korisnika na portalima koji čitaju vijesti, međutim, zbog pada marketinškog tržišta sve je teže isplatiti radnike u medijima i da je potrebno da vlade pruže veću podršku.
Bojanić je ukazala i na činjenicu da se širom svijeta gase lokalni mediji, koji su, ističe, jako važni za demokratiju i demokratske procese.
“Svi mi pratimo velike globalne medije, ali to su teme o kojima mi ne možemo da odlučujemo, međutim to nisu mediji koji nam govore šta se dešava u našoj zajednici, to rade lokalni mediji, koji zbog ove situacije umiru i gase se širom sveta”, zaključila je Bojanić.
Konferenciju “Ekonomija u doba korone” organizuju Asocijacija menadžera Crne Gore u saradnji sa kompanijom M:tel, a pod medijskim pokriviteljstvom TV Vijesti.
Na konferenciji govore lokalni i regionalni strucnjaci iz oblasti telekomunikacija, energetike i rudastva, bankarstva i finansija, špedicije, transporta i ugostiteljstva te medija i marketinga. (Tanjug)