BERLIN – Njemačka privreda ne bilježi rast, bruto društveni proizvod između aprila i juna je stagnirao, sada se javlja jasna opasnost od recesije, u kojoj se SAD već tehnički nalaze, a koja prijeti i Evrozoni u drugom polugodištu, piše Dojče vele.
Podsjeća se da je privredni rast Njemačke tokom proljeća zamro, a da je u dugom kvartalu bruto društveni proizvod (BDP) u poređenju sa prva tri mjeseca ove godine ostao nepromijenjen.
Reč je o proceni Saveznog zavoda za statistiku prema kojoj su privredni razvoj zaustavili eksterni faktori.
“Teški okvirni uslovi za svjetsku privredu sa dugotrajnom pandemijom korone, poremećenim lancima snabdijevanja, rastućim cijenama i ratom u Ukrajini – sve se to negativno odrazilo na razvoj konjunkture”, citira javni servis ARD statističare iz Vizbadena.
ARD navodi i da su ekonomisti računali sa malim plusom od 0,1 procenta.
Sam početak godine je prošao „bolje nego što se mislilo”, navodi ARD: „Statističari su korigovali poboljšanje BDP sa 0,2 na 0,8 odsto. Osim toga, u poređenju sa istim periodom prošle godine, BDP je bolji za 1,5 odsto. Prošle godine je domaća privreda mnogo jasnije osjetila dejstvo trećeg talasa korone”, prenosi javni servis.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je korigovao naniže svoje prognoze njemačkog privrednog rasta za čitavu 2022. godinu i sada očekuje plus od 1,2 procenta.
To je 0,8 odsto manje nego što je predviđano u martu.
Rat u Ukrajini, navodi ARD, pogoršava probleme koje je Njemačka privreda imala i prije toga, rast cijena energije i stalne smetnje u snabdijevanju opterećuju industriju.
Za razliku od njemačke, španska i francuska ekonomija bilježe rast, čak i veći nego što se očekivalo.
U Španiji je bruto domaći proizvod porastao za 1,1 odsto – zahvaljujući visokom nivou investicija i snažanom porastu potrošnje.
Francuska je zabilježila blaži rast u istom periodu – za 0,5 odsto, takođe zahvaljući potrošnji, ali i spoljnoj trgovini.
Ukupno je privreda u evro-zoni u proleće i pored rekordne inflacije i rata u Ukrajini „imala bolji rast nego što se očekivalo”.
Bruto društveni proizvod se u zemljama sa zajedničkom valutom između aprila i juna poboljšao za 0,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Zavod za statistiku Evropske unije Eurostat.
Javni servis ARD piše da privredu u evro-zoni opterećuje visoka inflacija, koju podstiče rat u Ukrajini, a poslovna klima se pogoršava.
Inflacija u evro-zoni se u julu popela na rekordnu vrijednost od 8,9 odsto.
Evropska komisija očekuje za ovu godinu privredni rast od samo 2,6 odsto.
Ukoliko Rusija kompletno zavrne gasne slavine Evropskoj uniji, u drugoj polovini 2022. prijeti recesija, upozorio je nedavno evropski komesar Paolo Ðentiloni.
Ono što su neki ekonomisti i vrhunski bankari nedavno prorekli, sada se dogodilo: Ekonomija SAD je u “tehničkoj recesiji”, odnosno BDP opada već drugi kvartal zaredom.
U periodu od aprila do kraja juna, BDP je opao za 0,9 odsto.
Ministarstvo trgovine SAD taj pad objašnjava polupraznim stovarištima i smanjenim investicijama preduzeća.
Izvoz i potrošački izdaci privatnih domaćinstava su se, doduše, povećali, ali nisu mogli da kompenzuju nazadovanje na drugim poljima.
Negativnom rastu privrede je doprinijela i centralna banka Fed sa svojom novčanom politikom.
Da bi suzbila visoku inflaciju, ona je u martu povisila referentnu kamatnu stopu za 2,25 odsto.
To je najbrže povećanje kamata za tako kratko vrijeme još nezabilježeno u istoriji SAD.
