SARAJEVO – Priliv direktnih stranih investicija u BiH u prošloj godini iznosio je 1,44 milijarde KM, što je do sada najviši zabilježeni iznos, pokazuju podaci Centralne banke BiH, koja je objavila rezultate statističkog istraživanja o direktnim stranim investicijama za 2022. godinu.
Ovi rekordni tokovi direktnih investicija u 2022. godini veći su za 310 miliona KM, odnosno za 21 odsto nego u 2021. godini, kada su iznosili 1,13 milijardi KM, saopšteno je iz Banke.
Glavnina ovog rasta stranih direktnih investicija je posljedica visokih reinvestiranih zarada postojećih nefinansijskih i finansijskih preduzeća sa stranim investicijama, dok su ulaganja u obliku vlasničkog kapitala i ostalog kapitala /međukompanijskog pozajmljivanja/ iznosila ukupno 500 miliona KM.
U pogledu geografskog rasporeda, najviše priliva investicija tokom prošle godine bilo je iz Velike Britanije, 271,8 miliona KM, slijede iz Austrije 175,8 miliona KM, Holandije 166,6 miliona KM, Njemačke 159,5 miliona KM i Srbije 134,4 miliona KM.
Posmatrano po djelatnostima, najviše investicija je realizovano u oblasti proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom u iznosu 199,9 miliona KM, zatim u finansijskim uslužnim djelatnostima u iznosu 146,8 miliona KM, te u oblasti proizvodnje baznih metala 122,9 miliona KM.
Na kraju prošle godine stanje direktnih stranih investicija iznosilo je 17,45 milijardi KM, a ovaj iznos predstavlja rezultat investiranja i poslovanih rezultata preduzeća u stranom vlasništvu u prethodnim godinama.
Najveći iznos stanja direktnih investicija i dalje se odnosi na Austriju 2,69 milijardi KM ili 15,4 odsto ukupnog stanja investicija, Hrvatsku 2,54 milijarde KM ili 14,6 odsto i Srbiju 2,43 milijarde KM ili 13,9 odsto.
Posmatrano po djelatnostima, najviše stanje direktnih stranih investicija registrovano je u oblasti finansijskih usluga, 3,42 milijardi KM, a vezano je za investiranje u bankarski sistem, zatim u oblastima telekomunikacija 1,75 milijardi KM i trgovine na veliko 1,68 milijardi KM, što govori da se na ove tri oblasti odnosi gotovo 40 odsto stanja investicija, pojašnjavaju iz Banke.
“U skladu sa politikom revizije i na osnovu dodatnih podataka prikupljenih u ovogodišnjem istraživanju, zajedno s objavljivanjem podataka za 2022. godinu, izvršene su revizije podataka i za prethodne dvije godine”, navedeno je u saopštenju. (Agencije)
