Taj list ovih dana u seriji članaka analizira VTB-ove i kredite Sberbanke nekadašnjem Todorićevom koncernu.

Na osnovu te procjene o dugu “Agrokora”, a zvanični podatak vanredne uprave “Agrokora” da kompanija duguje 40 milijardi kuna, “Vedomosti” prognoziraju da će milijardu i 400 miliona evra koje su VTB i Sberbank pozajmili “Agrokoru” biti “najveći fijasko ruskih državnih banaka u inostranstvu”.

Pozivajući se na neimenovane izvore u Sberbanci i VTB banci, ruski poslovni list navodi da je Sberbank u svojim bankama već “rezervisao” milijardu evra za slučaj da ostane bez ičega u raspletu poslovne krize “Agrokora”. Isto tako, “Vedomosti” raspolažu podatkom da VTB nije, poput Sberbanke, rezervisao 300 miliona evra pozajmljenih Todoriću.

Razlika između dvije ruske državne banke jeste i ta da se VTB odlučio za novo kreditiranje “Agrokora”, a Sberbanka je to odbila i pokrenula sudske tužbe, o čemu je vanredni poverenik “Agrokora” Ante Ramljak izvestio u svom ovonedeljnom izvještaju.

Izvori iz Sberbanke za moskovski poslovni dnevnik uopšte ne spominju tužbe, nego se žale da banka u kontaktima s hrvatskim vlastima nailazi samo na obećanja i zaklinjanje u zajednički interes da se posrnuli koncern spasi, umjesto, ističu, da se daju jemstva za povrat dugova.

I ovde su prisutne optužbe na račun Ivice Todorića i nekadašnjeg menadžmenta “Agrokora” da su prikrivali stvarno stanje u koncernu. Pa se tako govori i o tome da se “Agrokor” nakon 2014. zaduživao na unutrašnjem tržištu Hrvatske, mimo banaka, o čemu, kažu izvori “Vedomosti”, kreditori nisu imali pojma.

“Kompanija “Adris” izdala je “Agrokoru” kredit uz osiguranje za povrat na dionicama “Konzuma” i “Jamnice”, o čemu vjerovnici “Agrokora” nisu ništa znali”, žali se izvor Sberbanke “Vedomostima”, koje je ipak najviše zanimalo zašto se Sberbanka upustila 2014. u kreditiranje Todorića iako se znalo da je prezadužen.

List je dobio odgovore svojih neimenovanih sugovornika da su bankari polazili od toga da je riječ o najvećem poduzetniku na Balkanu koji je pod zaštitom vlade matične države. Podsjećaju i na to da je krajem 2014. Todorić s grupacijom “Rothschild” dogovarao izlazak na berzu, odnosno javnu ponudu dionica “Agrokora”.

Ispada da su ruski kreditori verovali u rast maloprodaje u trgovinama na Balkanu čiji je značajan dio kontrolisao Todorić, čak i kada im se ponovo javio za kredit od 350 miliona evra, koji je, u maju 2016., takođe dobio.

“Među ostalim, Todorić je dao lične garancije za povrat novog kredita”, tvrde izvori za “Vedomosti”, ne precizirajući kakva su to “lična jemstva” osnivača “Agrokora”.

Neosporno je, prema onome što su utvrdili ruski mediji, da se “Sberbank u pozajmljivanju prvih 600 miliona evra “Agrokoru” nije zaštitio na uobičajeni način kako to banke čine. To, tvrde iste analize, banka nije učinila ni prilikom odobrenja istoj kompaniji novih 350 miliona evra 2016., kao ni prilikom pozajmice dodatnih 100 miliona evra kredita tokom ove godine.

A nije, zaključuju “Vedomosti”, bilo osnove vjerovati da će “Agrokor” redovno vraćati dug na koji se obračunava značajno veća kamata od uobičajene za takvu kompaniju u vrijeme kada se zaračunavala.

Komentrišući odluku Sberbanke iz maja ove godine da odmah proda paket deonica ‘Merkatora’ koje je Todorić dao u zalog za jedan od kredita ‘Agrokora’ kod ruske banke, ‘Vedomosti’ procjenjuju da prihod od te prodaje ne može biti veći od 180 miliona evra. Reč je o 18,5 odsto deonica ‘Merkatora’. (B92)