Decenija od sloma američke investicione banke Leman braders koji je bio okidač za izbijanje globalne ekonomske krize navršava se ove godine, a crta o njenom uticaju na zemlje regiona i njihovom stepenu oporavka biće podvučena na samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona u crnogorskom ljetovalištu Bečići.
Magazin NIN, najtiražniji i najuticajniji nedeljnik u Srbiji je organizator Samita u Bečićima, a Udruženje ekonomista SWOT je i ove godine institucionalni partner pomenutog događaja za Bosnu i Hercegovinu i u tom svojstvu učestvuje u organizaciji i promociji ovog Samita.
Trodnevni skup koji će vrata otvoriti u četvrtak uveče okupiće i niz drugih predstavnika institucija, ekonomskih stručnjaka i predstavnika akademske zajednice.
Debata o fiskalnoj konsolidaciji i privrednom rastu, reformi poreske uprave s cilje bolje naplate javnih prihoda i borbe protiv sive ekonomije i monetarnoj politici i stabilnosti bankarskih sistema zemalja regiona ponudiće odgovore na pitanja gdje je region deceniju poslije bankrota Leman bradersa, da li su antikrizne mjere zemalja dale očekivane rezultate i kakva je njihova perspektiva u prizmi globalnih dešavanja i oporavka ključnih ekonomija od šoka iz 2008. godine.
Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika NIN, koji već godinama uspješno organizuje skup u Bečićima, kaže da ovogodišnji samit ima posebnu specifičnost i težinu jer će ljudi koji donose ključne odluke u svojim državama imati priliku za analizu onoga što je učinjeno za deset godina od trenutka kada je gotovo čitav svijet upao u recesiju.
– Godinu posle sloma Leman bradersa u recesiju je upalo više od 100 zemalja i tada su i počeli glavni problemi sa kojima se suočavaju i mnoge zemlje iz regiona kao što su rastući javni dug, budžetski deficit i vođenje monetarne politike u uslovima kada su kamate na svetskim finansijskim tržištima skoro ravne nuli i kada skoro ne postoje kamate na štednju što menja poziciju banaka. Ovaj samit se dešava u prelaznom momentu kada američke Federalne rezerve menjaju svoju politiku i kada lagano počinje da raste kamata na američki dolar, dok Evropska centralna banka i dalje upumpava ogromne količine novca u nastojanju da poveća privredni rast u svojim zemljama. Zbog svega toga ovo će biti idealna prilika da ključni ljudi iz sfere finansija i monetarne politike u regionu razmene iskustva, a potom i moguće predloge i rešenja – istakao je Ćulibrk.
Karakteristika ekonomija u regionu, prema njegovoj ocjeni, jeste značajno sporiji rast nego što je prosjek u svijetu. Procjena MMF-a je da će prosječni globalni rast ove godine biti 3,9 odsto, dok većina zemalja regiona nije dostigla tu stopu.
– Jasno je da zemlje regiona kasne za svetom i jaz koji postoji se dodatno produbljava. Iskustva u vezi sa merama koje su preduzimane u regionu nakon izbijanja krize su bila potpuno različita, iako su svi bili manje-više suočeni sa istim problemima. Neki su primenili mere štednje odmah, neki su to uradili malo kasnije, a neki to rade sada. Ne samo da su mere bile različite, nego i rezultati koji su postignuti. Stopa privrednog rasta od 2009. u odnosu na projekciju MMF-a za ovu godinu iznosiće u Srbiji 7,5 odsto, BiH 15,4, Crnoj Gori 17,4, Makedoniji 21,9, a Albaniji 30,7 odsto. To znači da postoji očito veliki prostor da primenom različitih mera u istom globalnom okruženju bude ostvaren potpuno drugačiji rezultat – rekao je Ćulibrk i podvukao da je upravo zbog ovakve slike samit idealna prilika da svi u regionu vide šta je ko radio i kakve su efekte imale različite mjere, te kako ubrzati privredni rast koji je trenutno glavni prioritet.
Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović suštinu problema u regionu vidi u prilično kasnom suočavanju sa globalnom ekonomskom krizom i dugom lutanju u pogledu mjera za fiskalnu konsolidaciju.
– Zajedničko za sve zemlje regiona je da su nespremne dočekale svetsku ekonomsku krizu 2008. godine za razluiku od baltičkih zemalja koje su odmah na početku preduzele mere fiskalne konsolidacije i strukturne reforme. Sve zemlje zapadnog Balkana su četiri-pet godina, a neke i duže, lutale u definisanju ekonomske politike, izbegavajući primenu mera štednje u fiskalnoj konsolidaciji. Tek od 2014. godine sve zemlje zapadnog Balkana implementiraju model fiskalne konsolidacije zaasnovan na štednji koji je doveo do uravnoteženja i stabilizacije makroekonomskih agregata – ocijenio je Vlahović.
Time posao nije završen, upozorava on, već naprotiv, to je samo pretpostavka za realizaciju strukturnih reformi.
– Još mnogo posla je pred nama na planu realizacije strukturnih reformi pod kojima podrazumevam resstrukturiranje velikih javnih preduzeća i unapređenje poslovnog ambijenta kako bi počeli da vodimo računa o kvalitetu investicija koje dolaze sa strane, ali i podstakli domaće investicije jer se nijedna zemlja nije razvila bazirajući se isključivo na stranim investicijama – smatra Vlahović.
Kasniji oporavak i današnje niže stope rasta u zemljama regiona najvećim dijelom su posljedica izgubljenih godina u reagovanju na teške posljedice globalne krize.
– To je potpuno tačno. Rast koji danas imamo na zapadnom Balkanu je više posledica dobre konjunkture pre svega u evrozoni pošto su zemlje regiona dominantno okrenute ka zemljama EU i evropske monetarne unije i kada je u pitanju spoljnotrgovinski i investicioni tok, nego što je rezultat naših internih mera – ističe Vlahović.
Ipak, zajednička ocjena je da je situacija danas značajno bolja neko što je bila u godinama oivičenim globalnom ekonomskom krizom, ali da vlasti država regiona moraju mnogo raditi kako bi njihove ekonomije imale veće stope privrednog rasta. Putokazi ka tome djelom će biti definisani i na samitu u Bečićima.
SWOT
