OSLO – Norveški suvereni, stabilizacioni fond, najveći investicioni državni fond u svijetu, planira da postepeno isključi dionice naftnih kompanija, kao i onih koji se bave proizvodnjom gasa iz svog indeksa i ulagačke strategije, objavilo je nedavno norveško Ministarstvo finansija.

Naime, krajem prošle godine dionice proizvođača nafte i gasa činile su 5,9 posto dioničkog portfelja fonda, što odgovara vrijednosti od oko 37 milijardi dolara, pokazuju podaci.

“Vlada predlaže da se kompanije uvrštene u kategoriju eksplotacije i prozvodnje u energetskom sektoru isključe iz fonda kako bi se smanjio ukupni rizik koji cijene nafte predstavljaju za norvešku privredu”, stoji u saopštenju ministarstva finansija.

Cilj ovog prijedloga, koji su zajednički predstavili centralna banka i upravnik fonda, jeste ublažiti i amortizovati ovisnost stabilizacionog fonda o mogućem trajnom padu cijena nafte s obzirom na povećanu izloženost dionicama, sa 60 na 70 odsto.

Ovaj fond, navjeći ove vrste na svijetu ulaže norveške prihode od nafte i gasa u dionice, obveznice i nekretnine u inostranstvu a prinosi se koriste za finansiranje penzija.

Do sada je bio veliki ulagač u naftne kompanije te je na kraju prošle godine držao 2,45 posto udjela u Shellu, 2,31 odsto u British Petroleumu, 2,02 odsto u Totalu, 0,99 odsto u Chevronu i 0,94 odsto u ExxonMobilu.

Iz norveške vlade su poručili da je ova odluka donesena isključivo iz finansijskih razloga, te da ne odražava njihov stav o cijenama nafte niti o održivosti naftnog sektora.

Pa, ipak, njihovo priznanje da su klimatske promjene veoma važan faktor rizika za sam fond je jedna velika prekretnica, što potvrđuju i analitičari.

„Ova odluka fonda ima daleko više uticaja na sve, nego ona odluka iz 2015. godine, kada su iz svojih investicija isključili ugalj“, kaže Mark Kampanale, generalni direktor Carbon Tracker-a, organizacije koja proučava uticaj klimatskih promjena na investicije.

„Ovo samo pokazuje i dokazuje da, iako je fond izgrađen na novcu od nafte i gasa, da njihovo ministarstvo finansija razumije da budućnost pripada onima koji se distanciraju od fosilnih goriva“, dodao je Kampanale,

Inače, ovo nije nova ideja. Prvi put se o njom razmišljalo još 2017. godine nakon što su norveške finansije osjetile veliki udar od pada cijena nafte.

Ekspertska komisija je tada preporučila da fond, ipak, zadrži investicije u naftu i gas.

Najnovija odluka norveškog Ministarstva finansija je samo nastavak ideje iz 2017. godine.

Takođe, Vlada je saopštila da će nastaviti da investira u aktivnosti koje se tiču isključivo norveškog kontinentalnog šelfa, te da nemaju namjeru da prodaju akcije nacionalne energetske kompanije Equinor.

Ministar je potvrdio da će nastaviti ulaganja i u velike, integrisane naftne kompanije:

Inače, prije dvije godine svijet je obišla vijest da je norveški investicioni fond došao do magične cifre od 1000 milijardi dolara, što je tada iznosilo oko 190.000 dolara po svakom građaninu u Norveškoj.

Tada je navedno da je rast tržišne vrijednosti fonda bio je fantastičan, jer niko, čak ni u Norveškoj, niko nije očekivao da će fond, osnovan 1996. godine ikada dostići vrijednost od hiljadu milijardi dolara. Poređenja radi, vrijednost privrede Meksika je oko hiljadu milijardi dolara.

Inicijalna ideja osnovanja fonda bila je da se zarada od nafte ostavlja sa strane, kako bi se finansirale penzije i drugi državni troškovi.

Danas, ovaj fond je jedan od najvećih svjetskih investitora u akcije, i poseduje akcije u više od 9.000 kompanija širom svijeta. Dobar pokazatelj njegove veličine jeste činjenica da poseduje 1,3 odsto svih kompanija koje se nalaze na berzanskim indeksima.

Fond takođe ozbiljno investira u nekretnine, uključujući udjele u zgradama na najpoželjnijim svjetskim adresama, poput Tajms skvera u Njujorku, Ridžent strita u Londonu i Jelisejskih polja u Parizu.

Fond je od osnivanja do sada rastao 5,9 odsto na godišnjem nivou, a kada se obračuna inflacija i troškovi upravljanja fondom ta cifra iznosi četiri odsto. (CNN Money)