BANJALUKA – Preduzetnici u RS još nisu zaboravili koliko ih je koštalo uvođenje fiskalnih kasa a već ih je snašla nova muka. Za svaku fiskalnu kasu za godišnji tehnički pregled moraju da izdvoje minimalno 35 KM, a ima i onih servisera koji od svojih klijenata, nakon isteka garancije, zahtevaju paušalno mesečno ili kvartalno plaćanje održavanja. 
Tako, recimo, neki od servisera ugovorima propisuju da se za svaku fiskalnu kasu mesečno bez poreza izdvoji 10 KM, a za fiskalni štampač dodatnih 20 KM. Tako za godinu dana manji preduzetnik plati 360 KM, što uveliko prelazi realan trošak jednog godišnjeg pregleda sistema.
Prema podacima Poreske uprave RS, trenutno su registrovana 39.982 fiskalna uređaja, od čega 5.967 štampača. Serviseri tako samo od obaveznog godišnjeg tehničkog održavanja uberu minimalno 1,5 miliona maraka, a svaki popravak kvara preduzetnici u RS dodatno plaćaju. Na sve to trošak dolaska servisera, ukoliko se uređaj ne odnese njima na noge, kao i rezervnih delova vlasnici fiskalnih uređaja plaćaju sami. Fiskalizacija se mnogima učinila kao dobra prilika za zaradu, pa tako u RS trenutno ima oko 280 servisa!
Iz Unije udruženja poslodavaca RS poručuju kako je to čisto plaćanje reketa i da bi država, ukoliko je već Zakonom o fiskalnim kasama propisala godišnje održavanje, trebalo da pokrije i troškove.
„Ako nam je država nametnula obavezu da imamo fiskalne uređaje, onda je trebalo da nam to i finansira. Zakon legalizuje reket i to je zasad tako“, kaže predsednik Unije Ranko Milić i najavljuje da će nakon konstituisanja vlasti, tražiti izmene Zakona o fiskalnim kasama jer privrednici imaju velike troškove. On dodaje da su poslodavci nekoliko puta ukazivali na to da je zakonom smišljen dobar model za monopolsko ponašanje na tržištu – da bi se određenoj grani delatnosti osigurali sigurni i basnoslovni prihodi. On napominje da serviseri po svom nahođenju sklapaju ugovore sa klijentima, a svi se pozivaju na isti zakon.
„Jedina zakonska obaveza je da se uradi jedan tehnički pregled godišnje, a troškove toga određuju serviseri. Osim toga, uređaji se moraju nositi njima, a ako oni dolaze, plaćate uvećani iznos. Nakon servisa izdaju potvrdu da je uređaj ispravan i odgovornost se prebacuje na vlasnika fiskalnog sistema. Dakle, ništa konkretno ne dobijamo, a sve plaćamo“, napominje Milić i dodaje da su i serviseri poslodavci, ali su evidentno povlašćeni u odnosu na druge delatnosti.
Sekretar Zanatsko-preduzetničkog udruženja „Preduzetnik“ iz Bijeljine Milorad Stević napominje da nije problem u serviserima jer su oni samo vešto iskoristili ono što im je zakonski omogućeno. “Ugovore o servisiranju i cenovnike određuju sami jer to mogu, a na vlasnicima fiskalnih kasa je da odluče sa kim će da sklope ugovor. Veći su problem zakonska rešenja koja treba menjati jer su ovako serviseri u povlaštenom položaju“, smatra Stević. On podseća da je fiskalizacija, naročito za mala preduzeća, bila pogubna, ali se na tome nije završilo. Stević napominje da su u startu reagovali na loša zakonska rešenja, ali nije bilo nikakvog razumevanja. Predsednik Asocijacije samostalnih trgovačkih radnji banjalučke regije Bogdan Marjanović kaže da je apsurdno da godišnji servis ili popravke sistema jednako plaćaju velika preduzeća, kao i ona koja imaju znatno skromniji promet.
Kazne
Poreskog obveznika koji ne sklopi ugovor o održavanju sa serviserom ili u slučaju kvara ne pozove servisera u roku od 24 časa čeka kazna od 2.000 do 15.000 KM. Zakonom o fiskalnim kasama RS propisane su kazne i za servisere. Ako odbiju da u zakonskom roku poprave fiskalnu kasu sledi im kazna od 2.500 do 15.000 KM.
I majstori imaju troškove
Serviseri sa kojima smo razgovarali napominju da sve rade po Zakonu o fiskalnim kasama.“Prava i obaveze iz ugovora su pojedinačna stvar svakog servisera i klijenta, uz obavezni deo propisan zakonom. Zakonodavac nije predvidio sa kojim servisom obveznik mora da potpiše ugovor, tako da je to njegov slobodan izbor”, navodi jedan od direktora ovlaštenog servisa. Njihove obaveze su, kažu, “ozbiljne i opsežne”, te je zbog toga većina servisa ponudila korisnicima ugovore sa mesečnom naknadom, jer ovlašteni servis mora da reaguje u zakonom propisanom roku u zakonom propisanom roku, on mora da poseduje osposobljene servisere, a ima fiksne troškove, bez obzira na to imao zahteve za servis ili ne”, navodi serviser.
